Груевски писао и лидерима Г-8

Специјално за „Политику”
Скопље, 31. јула – Није далеко од истине примедба једног уваженог дипломате у Скопљу да ће нови мандат македонског премијера Николе Груевског проћи у писању писама. У првој недељи свог другог премијерског мандата Груевски је на адресе водећих светских политичара и лидера послао писма, отварајући ново поглавље у односима са суседном Грчком.

Он је то заправо учинио у првом писму које је упутио грчком колеги Костасу Караманлису, предложивши му да се заједнички заложе за „разумно разрешење свих међусобних питања”. При том је грчком премијеру предочио да, уз спор око имена Македоније, две државе треба да се позабаве положајем Македонаца у Грчкој и, посебно, питањем имовине оних који су у више наврата протеривани из Егејске Македоније.

Случајно или не, писмо Караманлису је обнародовано уочи четвородневног светског скупа деце избеглица из Грчке током грађанског рата 1948. године, који се одржавао у Скопљу, што је додатно узбуркало грчко-македонске релације.

Караманлис је Груевском отписао, одлучно порекавши било какво постојање Македонаца у његовој земљи. „У Грчкој није било нити ће икада бити Македонаца”, недвосмислен је био Караманлис. Грчки премијер је успут Груевског оптужио да „измишљањем и на ничему утемељеном питању”, угрожава стабилност целог региона.

Медијски одјек те преписке у обе земље актуелизовао је питање положаја националне мањине Македонаца у Грчкој, изазвавши оштру полемику званичника две државе. Атина је македонског премијера оптужила да „измишљањем” Македонаца у Грчкој намерно омета преговоре о имену, јер није спреман да се суочи са истином да „без промене садашњег имена суседне државе (Републике Македоније) нема добросуседства али ни пријема у НАТО и ЕУ”.

Осокољен одјеком писма Караманлису, Груевски је писао Жозеу Мануелу Барозу, а потом и генералном секретару УН Бан Ки Муну. Први човек светске организације још није одговорио македонском премијеру, али је шеф администрације ЕУ у Бриселу Груевском написао да Комисија ЕУ није надлежна за питања националних мањина у другим земљама, посаветовавши га да се фокусира на решавање спора о имену, кључном услову за пријем Македоније у ЕУ и НАТО.

Сматрајући да Барозо заступа грчку страну, македонски премијер је написао писма водећим светским лидерима. Како данас преносе македонски медији, са проблемом Македонаца у Грчкој Груевски је писмено обавестио генералног секретара ОЕБС-а Марка Перина де Бришамбоа, првог човека алијансе Јап де Хоп Схефера, генералног секретара Савета Европе Терија Дејвиса и лидере земаља групе Г-8.

„Убеђен сам”, пише Груевски осморици најмоћнијих светских државника, „да својим ауторитетом можете дати допринос за охрабрење грчких власти да прихвате дијалог о разрешењу питања положаја Македонаца у Грчкој, што ће представљати подстрек за унапређење добросуседских односа између две суседне земље, али и за стање у целом региону”, закључује Груевски.

Независно од тога да ли ће му светски лидери одговорити на писмо-молбу, Груевски је јуче у седишту владе у Скопљу примио делегацију Егејских Македонаца протераних из Грчке и заједнички су утврдили стратегију за даље деловање у остварењу својих права. Кључни елемент те стратегије је позив протераним Македонцима да се писменим путем обрате специјалним комисијама у местима из којих су протерани и да на посебно одштампаном формулару наведу шта од Грчке државе траже.

Македонска влада се обавезала да током те акције активно помаже у прикупљању докумената и доказа о силом отуђеној имовини Македонаца који су протерани из Егејске Македоније. Премијер се са своје стране обавезао да и даље писменим путем свет обавештава о проблему својих сународника у суседној Грчкој.

Аналогијом досадашње комуникације на релацији Атина–Скопље, треба очекивати адекватан одговор званичне Атине на иницијативу Скопља за враћање имовине егејским Македонцима.