Борба за срце и душе на „Телеграму”

У рату информацијама између Запада, Украјине и Русије најжешће борбе се протеклих недеља воде око једне дигиталне платформе коју су покренули Руси, а која је омиљени извор обавештавања и међу Украјинцима. Друштвена мрежа и платформа за размену порука „Телеграм” од избијања рата у Украјини постала је најважнији извор информација за Русе и Украјинце и место где се чују западни, руски и украјински гласови.

Ту се објаве обичних грађана и непроверене и нецензурисане информације сусрећу с изјавама политичара и вестима мејнстрим медија. Апликација обећава сигурност јер тврди да су све приватне и анонимне поруке и објаве шифроване, док је истовремено отворена за јавне канале свих зараћених страна. Кад је Москва блокирала „Твитер” и „Фејсбук”, многи Руси су прешли на „Телеграм”. Ипак, Кремљ не жели да укине и „Телеграм” јер је то апликација на којој и руски званичници често представљају своје виђење догађаја.

Како пише „Волстрит џорнал”, с ратом у Украјини почела је и „миграција” људи на „Телеграм”.

Ову платформу су основали Руси, браћа Николај и Павел Дуров, који су отишли из Русије, па је њихова компанија регистрована у Дубаију. Због чињенице да су власници Руси, многи су се питали да ли ће приватна преписка између Украјинаца на „Телеграму” завршити у рукама руских обавештајних служби. Павел Дуров је недавно поручио Украјинцима да не морају да се брину.

„Уз наше сам кориснике без обзира на све. Њихово право на приватност је свето, сад више него икад”, казао је Дуров.

Управо то што се „Телеграм” хвали енкрипцијом, разлог је и што многи Руси користе ову платформу, надајући се да неће морати да брину због приватних антиратних порука или критика на рачун Кремља. Дуров је био директор руске друштвене мреже ВК, популарне у Русији и Украјини. Напустио је и компанију и земљу јер је, како је објаснио, одбио владин захтев да јој преда податке украјинских корисника који су критиковали проруске власти у Кијеву 2013.

Иако Дуров каже да није у добрим односима с Кремљом, Телеграм је отворен за јавне канале руских званичника и медија. Једна од активних корисница је и Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова. Управо ту Захарова објављује критике на рачун Запада, а одатле је непосредно пре рата одбацивала и америчка упозорења да ће Москва напасти Украјину: „Хтела бих да затражим од америчких и британских медија Блумберга, ’Њујорк тајмса’ и ’Сана’ да објаве распоред наших инвазија за ову годину. Волела бих да испланирам одмор.”

Активан је и украјински председник Володимир Зеленски, који има канал на „Телеграму” и свакодневно се обраћа грађанима. Зеленски користи ову мрежу још од 2019, где је често остављао и ексклузивне информације, али је пре рата његов канал пратило 65.000 људи, а данас милион и по пратилаца.

И најважније западне редакције су последњих недеља отвориле канале на „Телеграму” да би допрле до украјинске и руске публике. Платформа омогућава и брз превод садржаја на различите језике.

„Онај ко буде могао да одржи кампању информисања на ’Телеграму’ има највеће шансе да обликује мишљење људи у свету о дешавањима у Украјини”, оцењује Клинт Вотс, сарадник на америчком Истраживачком институту за спољну политику и бивши агент Федералног истражног бироа.

Друштвени медији одиграли су значајну улогу и у ранијим ратовима, па су били и канал комуникације и организовања демонстраната и побуњеника током „арапског пролећа”. Ипак, никад ниједна мрежа није пружала оволико нефилтрираних информација о рату као што то данас чини „Телеграм”, пише амерички магазин „Тајм”.

На „Телеграму” објављују и Руси, који нуде алтернативну слику стварности од оне које пласирају државни и провладини медији. Такви канали сад имају и пет пута више пратилаца него пре рата, па неки допиру и до 1,3 милиона људи. Украјинци деле информације о томе где су напади, које су сигурне руте, каква је ситуација у различитим градовима. Раније су се на ову мрежу ослањали и активисти против власти у Русији, Ирану и на Куби, као и демонстранти који су протестовали против белоруског председника Александра Лукашенка.

Крајња демократичност „Телеграма” подразумева да информације јавно пласирају не само професионални новинари већ и „новинари грађани”. Корисницима се нуде и нецензурисане информације, али и лажи и подвале. Апликацију је до прошле године инсталирало више од милијарду људи.

Зато што се енкрипција често везује за „Телеграм” ова платформа је била избор и за комуникацију међу члановима Исламске државе. Она је први избор и бројним теоретичарима завере откако су „Фејсбук”, „Твитер” и „Јутјуб” почели да строже контролишу садржај и уклањају оно што сматрају за лаж или позив на насиље.

У Америци „Телеграм” спаја људе који немају ништа друго заједничко. Медији преносе да су се на „Телеграму” најчешће договарали и припадници покрета. Животи црнаца су важни, али и чланови групације „Кјуенон”, који су упали у Конгрес у јануару прошле године и који верују да се Доналд Трамп борио против сатаниста у америчкој влади.