Још један струјни удар

Електрична енергија поскупљује од данас за 8,4 одсто одлучила је јуче републичка влада. Због примене новог тарифног система, међутим, проценат повећања цене овог енергента није исти за грађане и предузећа. Августовски рачун за струју за домаћинства биће увећан за 8,9 одсто, док ће привреда за киловат-сат плаћати 7,7 одсто више него до сада. Просечна годишња цена струје за тарифне купце у Србији износиће 4,51 динар за киловат сат.

Друго поскупљење електричне енергије ове године није изненађење, већ је то био план претходног ресорног министарстава. Због увођења тарифног система 1. марта просечна цена струје увећана је за 7,6 одсто, док је киловат-сат за домаћинства поскупео за 3,6 одсто. Тада су рачуни за струју грађана били увећани од 350 до 520 динара, али је то поскупљење било вишеструко увећано зато што је истовремено са поскупљењем почео да се примењује и неколико пута одлаган нови тарифни систем.

Од тада цена киловат-сата износила је пет евроценти, што је била најнижа цена у југоисточној Европи. Међутим, због јачања евра и новог поскупљења просечно за 8,4 одсто, највероватније ће цену овог енергента Електропривреда Србије подићи на 5,4 евроценти што ће омогућити да обнови и ремонтује електроенергетске капацитете.

Без обзира на ново поскупљења струје грађани Србије ће као и протеклих година плаћати најнижу цену, јер су тако углавном све републичке владе у протеклих 20 година куповале социјални мир. То је и разлог зашто у нашој земљи последње две деценије није изграђена ниједна термоелектрана због чега је ЕПС током зиме принуђен да увози струју. Финансијски немоћна да сама гради термопостројења ЕПС тражи стратешког партнера који ће помоћи да буде изграђена термоелектрана „Колубара Б” и трећи блок ТЕНТ-а, обе снаге по 700 мегавата.

Две нове електране потребне су јер је просечна старост термоблокова у ЕПС-у чак 33 године и многи су превазишли пројектовани радни век, уз изузетно ниску ефикасност и загађивање животне средине.

– Један капацитет од 700 мегавата требало би да покрије очекивани раст потрошње струје после 2012. године, а други заменски капацитет за старе и неефикасне блокове. До 2015. године, планирано је да се угасе четири најстарија термоблока, а потом од 2015. до 2025. следи и гашење јединица снаге сто и 200 мегавата – објашњавају у ЕПС-у.

Енергетски стручњаци очекују да ће после 2010. године на основу споразума о енергетској заједници, грађани Србије плаћати економску цену струје за 50 одсто већу него што данас плаћају киловат-сат. Тада ће на тржишту одлучивати од кога ће је куповати и по којој цени и неће бити принуђени да их снабдева ЕПС. Ову могућност су до сада имали само велики потрошачи , али је нису користили зато што је ЕПС-ова струја међу најјевтинијим у Европи.

Осим економске цене струје, ЕПС се овим споразумом обавезао да спроводи европске норме заштите животне средине. У таквим условима ЕПС треба да повећа инвестиције и у одржавање призводних и дистрибутивних капацитета, њихову модернизацију и отварање нових копова лигнита и изградњу нових енергетских капацитета.

Горан Николић, стручни сарадник из Привредне коморе Србије, тврди да је поскупљење струје од 1. августа за 8,4 одсто оправдано, јер је то једини начин да наша земља стекне могућност да инвестира у нове енергетске објекте. Ако Србија не инвестира у нове енергетске објекте имаће озбиљне проблеме, јер ће постати енергетски зависна.

– Поскупљење електричне енергије имаће директан утицај на августовску инфлацију од 0,6 одсто, а за два месеца оно ће се индиректно одразити и на све остале привредне субјекте – рекао је Николић.

Д. Спаловић

-----------------------------------------------------------

Влада није питала потрошаче

Председница Управног одбора Асоцијације потрошача Србије (АПОС) Едина Попов је упозорила да би најављено повећање цена струје од 1. августа за 8,4 одсто могло довести до новог таласа поскупљења у Србији, наглашавајући да Влада Србије није консултовала АПОС за мишљење о поскупљењу. „Закон о ценама налаже Влади Србије да пита потрошаче за мишљење уочи најављених поскупљења. Нас нису питали, а кога су и да ли су консултовали неко друго удружење потрошача, то треба питати владу”, рекла је Попов.

Бета