Сеча дрвећа на земунском кеју

Градски избори још нису ни добили свој коначан исход, а Београђани се већ суочавају са оним што их чека, а што се само притајило због предизборне кампање. Преко друштвених мрежа смо сазнали да су пре неколико дана на Бежанијској коси посечена два хектара шуме због изградње одбојкашког центра. Затим је посечено 20 стабала у Земуну, на Кеју ослобођења, иако су нас градске власти стално уверавале да због реконструкције тог дела кеја неће бити исечено ниједно стабло.

Позвала сам прво Градско зеленило и добила одговор да они само раде по решењу Секретаријата за комуналне и стамбене послове и Секретаријата за инвестиције. На моје питање да ли су дали стручно мишљење, да ли су уложили неки приговор као стручна сужба, добила сам одговор да то није у њиховој надлежности, да раде по решењу наведених институција и да се обратим њима. У току дана добила сам мејлом одговор Градског зеленила у којем пише да су исечена трула стабла, а да ће нека бити премештана оном чувеном машином за пресађивање. Остају питања зашто трула стабла нису постепено замењена током протеклих година, зашто су нас уверавали да неће бити сече у овом делу иако су знали да има трулих стабала и зашто ће сада преместити поједина стабла ако за тим од почетка није било потребе.

По инструкцијама Градског зеленила, звала сам Градски секретаријат за комуналне и стамбене послове да би ми службеница рекла да не зна о чему је реч, да ће се распитати и јавити ми. Још није одговорила. Више среће имала сам с Градским секретаријатом за инвестиције, чији ми је веома љубазан службеник објаснио да су ова стабла била трула или релативно трула и да су зато посечена, као и да се трула стабла редовно морају мењати. На моје питање зашто онда на овом простору у последњих десет година није замењено ниједно стабло нисам добила одговор. Одлуку о сечи донела је Комисија за сечу дрвећа, у чијем су саставу и представници Градског зеленила. Службеник ме је обавестио да ће ова стабла бити замењена висококвалитетним садницама пречника 15 центиметара. На моје питање о садницама којег дрвећа је реч, није умео да одговори јер су називи на латинском, а на констатацију да ће садници од 15 центиметара бити потребно 20 година да достигне дебљину садашњих стабала, одговорио ми је да неће требати 20 година и да ми гарантује да ће бити лепо.

С обзиром на године, па и деценије потребне да једна садница достигне пуну зрелост, постоји велика вероватноћа да ћемо о томе да ли је лепо или не многи од нас моћи да дискутујемо на оном свету. Од службеника на терену добили смо информацију да стабла много брже труле због топинг методе орезивања јер се тако брзо натопе водом и иструле. Сви смо сведоци да је ова метода орезивања готово једина која се последњих година примењује код нас, а многи су и упозоравали на њену штетност.

И шта сад? Штета је учињена и на Бежанијској коси и у Земуну, као и својевремено на Ушћу и Калемегдану. Ту се више ништа не може. Оно што можемо је да будно пратимо све постојеће и будуће пројекте и да реагујемо сви и на све. Подсећам да је у Земуну планирана реконструкција и проширење кеја све до Пупиновог моста, да то предвиђа, како пише у пројекту, саобраћајницу првенствено намењену сервисним возилима, али и паркинг с неколико стотина паркинг места. Што је најгоре, градске власти хоће пошто-пото да урбанизују и Ратно острво. Да ли ће Земунци и Београђани остати без Ратног острва зависи од нас, јер ако оставимо градске власти да се једине питају, сигурно хоћемо.

Лидија Палчић