Што су ближе екватору, птице су све шареније

Чарлс Дарвин је био у праву када је пре скоро два века изнео теорију да су птице све шареније што су ближе екватору, тврде британски научници. Њихово испитивање недавно је објављено у часопису „Нејчер еколиџи енд еволјушн”. Они су уз помоћ најсавременијих метода, користећи вештачку интелигенцију, успели да открију колико има боје на фотографијама више од 24.000 препарираних птица из колекције британског Природњачког музеја у Хертфордширу и утврдили су да су тропске птице, којима је природно станиште у близини екватора, чак за 30 одсто шареније од оних које живе ближе половима, преносе светски медији. Захваљујући „дубоком учењу” – посебној техници вештачке интелигенције, извукли су податке из пиксела фотографија и идентификовали боју на 1.500 различитих делова перја сваке проучаване птице.

Тиме су два столећа касније стручњаци потврдили оно што су чувени истраживачи попут Дарвина, Александра фон Хумболта и Алфреда Расела Воласа приметили током својих експедиција – да су птичје врсте, нарочито врапци, зебе, косови и птице певачице које живе ближе тропима далеко шареније.

„Што се више приближавамо тропима то је већи пораст у разноликости структуре, грациозности облика и мешавини боја органског живота”, записао је 1850. године немачки природњак Хумболт, током истраживања тропских предела.

Чињеницу да исте врсте птица у различитим стаништима имају другачију боју перја научници су од почетка повезивали са стаништем и природном потребом да се ове птице заштите од нападача – оне чије је станиште у пределима богатим најразличитијим бојама имају шарено перје, док исте врсте које живе даље од екватора имају перје уједначенијих боја. Перје птица поменутих врста које живе ближе половима је практично једнообразно, у сивим тоновима, слично бојама околине у којој живе. Баш та могућност да се „стопе” са стаништем пружа им заштиту од предатора.

„Током истраживања открили смо да се изглед птица мења са стаништем у којем живе, па што су ближе тропским крајевима и њихово перје постаје шареније, са јарким и живим бојама. Међутим, далек је пут пред нама у наставку истраживања, јер има још много тога да се научи о прецизним еколошким и еволуционим факторима који доводе до повећане шареноликости тропских врста”, изјавио је др Крис Куни из Школе биолошких наука Универзитета у Шефилду, који је заједно са др Гевином Томасом водио поменуто истраживање.