​Људи су способни за мултитаскинг, само је потребна пракса

Научници су дуго сматрали да човеков мозак није у стању да контролише истовремени рад на више задатака, али најновија студија је показала да то није тачно, али да су за мултитаскинг потребни искуство и пракса, преноси данас Ен-Би-Си њуз.

Решавање проблема, логичко планирање и апстрактно размишљање обавља кључна регија мозга позната као префронтални кортекс, који је познат по својој нефлексибилности.

„Тај део мозга је формиран тако да ради једну ствар у једном тренутку, што је често добро“, рекао је професор неуронауке на Медицинском факултету Универзитета Џорџтаун и главни аутор истраживања, Максимилијан Ризенхубер.

Он је додао да се човек може фокусирати на нешто и потиснути све остало да би остао фокусиран на задатак.

Неуронаучници су раније сумњали да када је приморан да „жонглира”, преоптерећени префронтални кортекс покушава брзо да прелази са задатка на задатак.

Експеримент који су спровели Ризенхубер и његове колеге открио је да мозак има заобилазно решење које може да се активира током времена кроз понављање и акумулирано искуство, тако да може да се препрограмира да подсвесно изврши један задатак, ослобађајући префронтални кортекс да се фокусира на нешто друго.

У оквиру студије, једанаесторо мушкараца и жена старости од 18 до 29 година провело је неколико сати прегледавајући компјутерски генерисане слике аутомобила као део игре засноване на апликацији и научило да их сортира у једну од две категорије на основу сличности и разлика у облику. 

Током пет до десет недеља, поновили су сортирање више од 30.000 пута.

На почетку експеримента, алати за снимање који су омогућили истраживачима да прате који делови мозга се активирају показали су да префронтални кортекс обавља посао. 

Када су мозгови учесника поново проучавани, након много недеља сортирања, откривено је, међутим, да су користили другу регију, познату као темпорални кортекс, који је укључен у кодирање дугорочних сећања, како би извршили задатак.

Према Ризенхуберу, налази су открили да како префронтални кортекс учи како да обавља активност, он пакује те информације и успоставља везе које омогућавају да се оне пренесу на темпорални кортекс.

„То на неки начин аутоматизује, што ослобађа фронталне делове мозга да раде нешто друго што захтева пажњу“, објаснио је он.

Способност подсвесног обављања више задатака истовремено путем различитих регија мозга објашњава бројне наизглед изванредне способности које већина нас показује свакодневно без размишљања.

Ризенхубер је као пример навео да док млади људи који тек уче 

да возе захтевају пуну концентрацију да би могли да управљају аутомобилима, искусни возачи могу лако да управљају возилима док истовремено разговарају или слушају музику. 

Психолог и професор на одељењу за неурохирургију на Универзитету Јужне Флориде, Мајкл Шенберг, рекао је да то такође објашњава зашто људи могу да развију високо специјализоване вештине, као што је анализа снимака мозга, или извођење гимнастике на олимпијском нивоу.

Неки људи можда имају мозак који је природно вештији у спровођењу препрограмирања потребног за мултитаскинг од других. 

Експеримент у Џорџтауну открио је значајну варијабилност када је у питању брзина којом су учесници били у стању да искључе своје префронталне кортексе и користе своје темпоралне кортексе за категоризацију аутомобила.

Шенберг верује да би сви ми могли боље да користимо могућности обављања више задатака истовремено у нашем мозгу, чак и ако имамо 60 и 70 година и откривамо да не учимо нове задатке тако брзо као некада.

Он је истовремено упозорио да би превелико ослањање на технологију за помоћ у обављању више задатака истовремено, попут препуштања писања или анализе података генеративној вештачкој интелигенцији, могло да се обије о главу нашем мозгу.

Ново истраживање је показало да сопствене могућности обављања више задатака истовремено почињу да се појављују тек када се стекне одређена количина стручности.

Дугорочно гледано, могуће је да прекомерна употреба вештачке интелигенције значи да наш мозак постаје мање вешт у сложеним вештинама.

„Нећете моћи да савладате ствари ако вам вештачка интелигенција стално ради. Обављање више задатака истовремено долази кроз развој ефикасног препознавања образаца, тако да сте у могућности да брже доносите одлуке и истовремено интегришете нешто друго“, закључио је Шенберг, преноси Танјуг.