Срећу проналазим у себи

Пошто сам дете просветних радника, од мене се очекивало да кренем стопама родитеља, то се некако подразумевало, каже Јана Милић Илић. Прво сам уписала Филолошки факултет и годину дана касније изашла на пријемни за глуму, сакривши то од мајке и оца. Тек кад сам прошла пријемни и уписала Факултет драмских уметности, саопштила сам им, били су шокирани. Разумем њихову бригу из ове перспективе, али сам срећна што сам била довољно храбра да покушам да остварим своју највећу жељу – да постанем глумица.

Дипломирала је у класи професора Владимира Јевтовића. Рођена је у Крушевцу. Каријеру је почела 2003. године. У последњих шест месеци гледамо је у лику симпатичне Дрине Поповић у серији „Коло среће” на Првој ТВ. Била је Дрина и у „М(ј)шовитом браку”, Олга у „Рањеном орлу”, Лејла у „Ларином избору”. Популарност јој је донела Марина у „Истинама и лажима”. Каже да је то био пројекат за памћење. Играла је и у филмовима „Српски ожиљци”, „Ђавоља варош”, „Четири руже”..., представама „Лет изнад кукавичијег гнезда”, „Блуз за Месију”, „Декамерон”...

– Овај посао није лак и не иде све увек по плану, правимо компромисе, боримо се са редитељима и они с нама. Нисмо увек задовољни крајњим исходом. Доста је сујете, много се снима. Треба се снаћи и опстати у свему томе. Судбина глумца није да бира, већ да буде изабран и да оправда очекивања. Обожавам позориште, ту су моји почеци. Сада сам много више заступљена на телевизији, али и то ће се ускоро променити. Сваки пројекат ми је помогао, и добар и лош, и на филму, и у серији, и у позоришту. Научила сам много о себи, људима, пекла занат и извукла поуку за даље из сваког лошег искуства.

Њени родитељи су дали све од себе да њену сестру Ану (професор на престижном универзитету Макгил у Монтреалу) и њу ваљано васпитају. Да им усаде праве вредности, науче их да вредно раде, буду скромне и поштују старије.

– Намучила сам их. Била сам немирно дете. Мада, кад размислим, остала сам то немирно дете – каже кроз смех.

– Свакако, од родитеља вучем љубав према уметности. Скоро сви у мојој фамилији су филолози. Волим да пишем, да сликам (отац Томислав дивно слика), да плешем, да певам.

Од малих ногу бавила се спортом, тренирала је пливање, ишла на часове латино плеса и џез балета.

– Самокритична сам и увек гледам шта је могло боље, другачије, стално тражим мане. Искрено, задовољна сам како сам одиграла улогу Дрине. Тако нешто баш ретко изговарам. Прво, сценариста Душан Јанковић сјајно је написао овај лик, заволела сам је на прво читање. Моја Дрина је простодушна, непосредна, искрена и неискварена жена из народа, великог срца. Инспирацију сам нашла и у женама из Александровца, одакле су моји корени, а обојила је темпераментом покојне баке Јованке, очеве мајке.

Чујемо да је крај серије „Коло среће” веома узбудљив и да се снимање ускоро завршава...

– „Коло среће” заувек ће ми остати у срцу. Памтићу је по тимском раду, невероватно уложеном труду и мислим да је ту нашу енергију, повезаност и напоран рад публика препознала. Видим то по људима које срећем, по пролазницима који увек имају лепу реч, и по бакицама на пијаци које ми стално убацују по коју воћку више да ми се нађе за Дринину питу.

Верује ли Јана у срећу?

– Верујем, наравно. Многи је траже на погрешним местима. Ја сам је увек налазила у себи. Бити срећан, то је вештина. Јер, много је лако пасти у мрак у ово време, а време је тешко... Треба научити бити срећан што си жив, здрав, што имаш своју породицу, своје упориште и веру, што си благословен дивним дететом, што имаш привилегију да се бавиш послом који волиш. Мој син Ђорђе је моја срећа.

Мало је оних који знају да глумица пише поезију. Где црпи надахнуће?

– Пишем цео свој живот. То писање је, наравно, прошло кроз разне фазе, као и ја, али је остало једноставно и искрено. Просто, из срца. Песме су посвећене људима који су прошли кроз мој живот и онима који су остали у њему. Има ту свега, песме прате читаво моје одрастање, мењање, сазревање и зато их сматрам непроценљивим богатством. Збирку песама сам назвала „Азбука ћутања”. Пишем је још као клинка. Само испуњавам нове странице како их живот и инспирација донесу.

Јана је удата за продуцента Милоша Илића.

– Кад син Ђорђе заспи, ако не морам да учим текст, волим да читам, слушам музику, гледам филмове, серије. Ево, малопре сам садила цвеће. Имам мало слободног времена и увек гледам да га искористим квалитетно, са породицом и пријатељима. Кад не снимам, увек отпутујем код тате и томе се највише радујемо и син и ја. Ниједно море или планина не може то да замени – закључује.