Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Велика распродаја музике

У музичком бизнису десио се огроман преокрет, а уосталом и некадашња борба „за бољи свет” данас је пре свега – исплатив посао...
Брус Спрингстин продао своје комплетно музичко стваралаштво за око 500 милиона долара (Фото: EPA/J.P. Gandul)

Брус Спрингстин, чувени амерички певач и композитор, продао је пред крај прошле године своје комплетно музичко стваралаштво компанији „Сони мјузик корпорејшен”. Потпис који је ставио на уговор донео је познатом рокеру, према првим проценама, зараду од око 500 милиона долара! Свакако добра цена за нешто што је „већ дуже време у употреби”. Подсетимо, реч је између осталог и о правима на зараду од ауторских права на композиције: „Рођен у САД”, „Рођен за трку” или „Плес у тами”.

Очигледно, одсуство концерата и турнеја, дружење са колегама и публиком па и извесна досада узрокована готово двогодишњом пандемијом короне, не само да су негативно утицали на креативност великог броја уметника, посебно музичара, већ су многе од њих натерали да се озбиљно замисле над оним што су до сада створили. Као и да у том свом раду покушају да пронађу смисао за времена која нам доноси постковид будућност.

Наравно, није „Бос”, како Спрингстина воле да називају поклоници његове музике, измислио „топлу воду”. Сличним путем кренуле су и друге легенде рокенрола попут Боба Дилана, Мајкла Џексона, Тине Тарнер, бенда „Ред хот чили пеперс” и других, али аутор незаборавног хита „Река” у целој причи је, за сада, прошао – најбоље.

Интересантно је да мотиви за распродају овакве врсте ауторских права нису баш универзални. Према мишљењу познавалаца, док су одлуке млађих бендова и извођача дефинитивно везане за одржање каријере и евентуални даљи напредак, оно што већ доказане уметнике тера на сличан корак свакако је жеља истих да музика коју су годинама и деценијама стварали буде сачувана у оној мери у којој је то важно за будуће генерације, за неке нове ауторе.

Са стране купца ствари су далеко јасније. Наиме, зарада од емитовања или дистрибуције нечије музике током стваралачких и концертних активности протеже се далеко после ауторовог силаска са сцене или – смрти. Такође, онај ко држи права на управљање одређеном музичком заоставштином има сијасет прилика да исту понуди и немузичком тржишту. Ту су филмови, серије, рекламне и друге пригодне поруке, спотови...

Наравно, ту су и реиздања, стилски прилагођена, са извођачима новијих генерација, који тек ступају у музичку арену... Уосталом, сваки млади певач или бенд будућем „послодавцу” се најчешће препоручује извођењем неког познатог хита. А ништа тога нема без претходно плаћеног права на употребу музике, без обзира на то којој епохи иста припадала.

С друге стране, продуценти или издавачи, неретко, воле новајлији да наметну одређену композицију. Пре свега ону чије право извођења и снимања су у неком тренутку откупили, или стекли на неки други начин. А паре се не улажу тек тако. Ово се посебно односи на оне који тек ступају на музичку сцену. Уосталом, сетимо се, и легендарни „Битлси” су у почетку каријере на репертоару имали немали број туђих композиција. Све док се нису у потпуности доказали сопственим ауторством.

Управо стога највећа музичка имена добро пазе у чијим рукама ће скончати њихов рад. Нил Јанг је својевремено то дефинисао врло јасно: „Нећу да певам за ’Пепси’ или за ’Кока-Колу’.” А зебња аутора у вези са судбином њиховог стваралаштва дефинитивно је оправдана. Посебно на америчком тржишту које о том питању није ни најмање милосрдно.

Раније поменута пандемија короне која је жестоко продрмала свет током протекле две године, много тога окренувши против стваралаца, донела је и „прилагођен” начин размишљања. Табуи као да више не постоје. Томе је допринео и интернет на којем можете да пронађете сијасет добро познатих хитова, али у извођењу анонимних музичара и певача чија основна жеља јесте да зараде понеку пару за не баш лаку свакодневицу.

Са стране издавача ствари су сасвим јасне: дозвољено је све што доноси приход. Уосталом, зато се и улази у посао. А када у свом „каталогу” имате Џона Ленона, Шакиру, „Дајер стрејтс”, „Флитвуд Мек”... добитак вам је осигуран за године унапред. Ваља имати на уму и да највећи број оних који су тек одлучили да уђу у музички бизнис морају прво да покажу да умеју да (извођачки) испоштују оно што је стварано у временима када они нису били ни рођени, али о чему се „прича са поштовањем”.

Питање које се неумитно намеће је: Шта ће бити када прође стваралачка и извођачка „суша” изазвана светском музичком утрнулошћу? Повратка назад, када су ауторска права у питању, као да нема. Евентуалан повратак власништва над ауторством било би „скупља дара него мера”. Такође, у немалом броју случајева, ауторска права су продата и на стваралаштво које ће тек уследити по повратку у студија или на концертне позорнице. Колико ће то инспирисати ауторе?

После свега, јасно је да се у музичком бизнису десио огроман преокрет. Као и увек до сада неко је обезбедио лепу зараду и то у неколико наредних деценија. Други који нису „пали” на приче о „обезбеђивању пристојне старости продајом свог минулог рада” наставиће да се такмиче са великим издавачким именима. Неки ће у томе сигурно успети, али је питање колико ће бити таквих.

Музика је одавно престала да буде забава младих. А и ти млади били су током протеклих деценија приморани да се прилагоде тржишту рада и преживљавања. Како се испоставило, и тржиште рокенрола и поп музике је у том смислу веома прилагодљиво. Уосталом, и некадашња борба „за бољи свет” данас је пре свега – исплатив посао...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.