Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: ПЧЕЛАРИ ДОНОСЕ ПРОФИТ

Домаћи мед по светским ценама

Србија је у последњих десет година знатно унапредила пчеларство, а на путу смо да постанемо значајни извозници, уверен је Родољуб Живадиновић, председник пчелара Србије
(Фотографије Pixabay)

Наш мед је све цењенији на страном тржишту, а домаћи пчелари имају много више разлога да буду задовољни него икада раније. Захваљујући бољој организацији, променама у законодавству и отварању погона за хомогенизацију у Рачи, откупна цена прешла је седам евра и први пут превазишла чак и цене у Европској унији.

– Уз помоћ државе и локалне заједнице направило смо погон у Рачи. Ми смо као пчелари дали 50 процената средстава, од укупно милион и шесто хиљада евра, колико вреди инвестиција, али нам се то вишеструко исплатило – каже Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије.

Откупна цена 7,1 евро по килограму

Живадиновић је на челу организације од 2008. године и потиче из пчеларског краја какав је Алексинац. Ова општина је позната по томе што има највише пчелара у Србији у односу на број становника, сада већ око 650 њих. Алексинац је добитник награда за развој пчеларства.

 Од како је наш саговорник 2008. године стао на чело пчеларских удружења у Србији, учинио је са својим тимом сарадника јако много на побољшању услова за производњу меда, али и његовог квалитета и приближио нас европским стандардима.

– Ове године откупна цена је 7,1 евро по килограму што је много више него до сада. Разлог је једноставан, од како смо отворили наш погон, разни прекупци не могу да нас уцењују као некада. Пратимо и тржиште и продајемо када је цена виша, а када је ниска чувамо мед. Сећам се кад сам постао председник Савеза пчеларских организација Србије 2008. године да је откупна цена била 1,55 евра. То је била година када је мед на светском тржишту био вишеструко скупљи, никада пре тога мед није био толико скуп од како се бележе подаци и води статистика о кретању цена, а ми смо га продавали будзашто – говори нам Родољуб Живадиновић.

Живадиновић нам објашњава и како ради овај погон, а тај пример може да буде инспиративан и за друге пољопривредне гране, рецимо у воћарству, јер ми и не користимо довољно наше ресурсе управо због лоше повезаности и недостатка организованије производње.

Најпре рецимо да Савез пчеларских организација Србије (СПОС) има више од осам хиљада чланова. Погон у Рачи основан је као деоничарско друштво с пет запослених и ради на непрофитној основи. Управо то је и омогућило да у Србији откупна цена буде већа него било где у свету, на велику срећу домаћих пчелара.

– Сви наши чланови јављају се када имају да продају мед на велико. Наши стручњаци оду на њихове адресе, узоркују мед из канти и буради и пошаљу на анализу, а бурад се запечати. Ако мед задовољава све стандарде, онда се меша с осталим медом других произвођача у такозваном хомогенизатору који има капацитет од 22 тоне. Тако добијемо уједначен, с јединственим квалитетом. С друге стране пчелари немају никакав ризик да им мед неће бити плаћен, јер продаја је организована преко нашег савеза – истиче Живадиновић.

Искуства из ранијих периода била су другачија, пласман је био велики проблем, а често је била пољуљана сигурност у наплату. Многи произвођачи остајали су „кратки” за наплату потраживања, па је тако чак и један члан Извршног одбора савеза испоручио мед накупцима који није могао касније да наплати, тако је до данас дуг достигао цифру од 55.000 евра с каматама. Сада је наплата стопостотна, уз светску цену, али нису сви проблеми ни издалека решени. Један од њих је и што је српски мед много лакше пласирати на страна тржишта него на домаћа. Наши супермаркети, по речима председника СПОС-а, не желе квалитетан мед на својим рафовима, једино је „Арома” отворила своју продају за домаће пчеларе са сертификованим медом. Остали се радије одлучују за јефтинији мед чији је квалитет под великим знаком питања.

– Мислим да тој чињеници треба посветити и више медијске пажње. Зашто наши трговачки ланци не желе наш мед, већ производе сумњивог квалитета – каже Живадиновић.

Последњих година повећава се број пчелара у Србији, по броју кошница смо на нивоу са Сједињеним Америчким Државама. Америка од 2006. губи тридесет до педесет процената пчелињих друштава из још недовољно познатих разлога. Ова држава улаже огроман новац у истраживања како би се открила ова загонетка и за њихове научнике.

Почетници уз савете с интернета

У Србији има око 25.000 пчелара, од којих седам процената има више од сто кошница. Све је више и оних који желе да крену у овај хоби или посао, како за кога. Већи је број почетника који крећу с две-три кошнице па навише, али многи и греше на самом почетку јер се ослањају на савете с интернета. Тамо има много манипуланата који желе да на лак начин зараде новац, па отварају разне сајтове на којима има и доста погрешних информација. Зато, саветују искусни пчелари, уместо на разним „мрежама”, знање треба потражити у књигама. Да би неко почео да се бави пчеларством, треба да прочита тридесетак књига како би знао шта да ради кад отвори кошницу. А уз то, наравно, добро је имати и ментора, ако се може доћи до њега, јер их нема превише. Искуства показују да је много оних којима се због нестручности пчелиња друштва разболе, угину, па морају опет испочетка, јер нису с довољно знања ушли у ову област.

Наш саговорник наводи пример Данске где за сваку област у пољопривреди постоји по једна стручна књига у којој су сабрана сва знања, од јабука до узгоја крава и свиња. Само за пчеларство нема једног уџбеника, зато што је оно врло комплексно и тражи много више знања.

– Почетници мисле да се у овом послу налази велики новац и желе брзо да га зараде, не схватају да треба да прође бар десет година да би неко постао добар пчелар. Новца има, али се до њега стиже мукотрпним радом, пчелу морате да волите и да је разумете – поручује Живадиновић.

Од извоза – 12 милиона евра

Србија је у 2021. години издвојила осам и по милиона евра субвенција за пчеларе што износи око 800 динара по пријављеној кошници. Иначе, у нашој земљи има укупно 1.550.000 кошница.

Ипак, по речима Родољуба Живадиновића, главна помоћ државе је у томе што је променила прописе када је реч о регистрацији просторије у домаћинству. Регистрација је сада јефтинија и износи нешто мање од две хиљаде динара, а раније је важила иста цена као и за предузећа.

У иностранство извеземо годишње две и по хиљаде тона меда што нам доноси око 12 милиона евра. Некада смо имали 90 одсто фалсификата, а сада је тај број смањен на 40 посто произведеног пчелињег производа. Проценат треба и даље смањивати и свести га на око двадесетак, као што је у просеку у високоразвијеним земљама.

Забрана пестицида

Савез пчеларских организација Србије доста пажње посвећује и промени прописа и усклађивању са законодавством Европске уније, које је много једноставније и либералније од нашег. Тиме се и ово домаће све више подређује интересима наших произвођача.

Један од почетних корака било је спречавање коришћења пестицида за прскање медоносних биљака током цветања. Данас сваки пољопривредник може да купи неограничене количине пестицида, а многи од ових хемијских отрова законом су забрањени. Нажалост, у пракси има продаје на црно, посебно у Војводини где у сваком месту постоји и нека илегална пољопривредна апотека, каже Живадиновић и додаје да ове године сваки пољопривредник мора да прође обуку и да добије сертификат за третирање биљака пестицидима.

Регистрација пчеларских возила

Савез пчеларских организација покушава да промени Закон о безбедности саобраћаја како би поједноставио процедуру регистрације пчеларских возила, по угледу на земље Европске уније. Уверени су да само на тај начин могу да побољшају приносе два пута и то за свега три године. Пчелари би се охрабрили да купују превозна средства и селе пчелиња друштва. У ово време климатских промена без селидби на пашу у повољнија географска подручја, на веће висине, не може се ни повећати производња.

Кад нам држава омогући возила, дуплираће се извоз, јер по садашњим подацима 43 одсто пчелара сели своје пчеле и то чине прилично аматерски.

– То би био само почетак, имамо велике ресурсе у пашњацима, посебно багрему, а због неких нерешених административних питања многи пашњаци остају неискоришћени, као и хектари багрема чији цвет пропада. Ми имамо потенцијале да још много више унапредимо производњу и Србија заиста може да направи светско чудо. Можемо да постанемо велика извозна сила – каже председник Савеза пчеларских организација Србије.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Крајишник
Да л господин Киза чита ово?
Nikodim
Svi su zadovoljni osim KUPACA. Ali med nije obavezan pa ga nećemo ni kupovati, pa onda PRC - PČELARI

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.