Јединственом радном дозволом до више радника

Сваки заинтересовани грађанин из Србије, Северне Македоније и Албаније, земаља потписница споразума којим ће се радницима омогућити слободан приступ тржишту рада у оквиру „Отвореног Балкана”, моћи ће ускоро посредством свог јединственог ИД броја електронски да поднесе захтев и пријаве своје боравиште у жељеној земљи и потом добије јединствену радну дозволу која ће важити отприлике две и по до три године. Услов за то је, како сазнајемо у Привредној комори Србије, оспособљавање јединствене евиденционе платформе за све три земље, преко које ће кандидати моћи да се пријаве за рад уз дозволу.

У наредних месец дана очекује се имплементација платформе, на којој иначе ради Канцеларија за ИТ, у сарадњи са МУП-ом и Министарством за рад.

Слободан приступ тржишту рада грађана у све три земље у преводу значи да ће радна снага убудуће моћи слободно да борави и ради на територији тих земаља, а званичници наглашавају да ће овим споразумом бити омогућено да Србија долази до квалитетнијих радника, као и да ће се тиме зауставити одлив нашег становништва у иностранство.

Само време ће показати какав ће бити исход потписивања споразума и издавања јединствених радних дозвола, сматра Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије

– Тај документ свакако неће помоћи ономе чему стремимо, а то је да нам се наши радници враћају из иностранства и овде раде, нити ће спречити оне који су наумили да оду из Србије. Јер, тим потезом ми широм отварамо врата странцима који ће да попуњавају наша радна места. Ипак, добра страна овог споразума и дозвола биће смањење потреба наших послодаваца за радном снагом, али ништа неће бити урађено по питању тога да се наши радници обучавају, раде и враћају из иностранства – уверен је Торлаковић.

Једно од важних питања је и да ли ће ти радници који буду долазили из Северне Македоније и Албаније бити стручни. За Торлаковића је то, такође, још једна у низу непознаница, јер није сасвим јасно да ли ће те раднике упућивати предузећа из тих земаља или ће их доводити агенције или предузимачи.

Јединствена радна дозвола подразумева да се поједноставе процедуре, да све три земље међусобно признају квалификације јер ће то омогућити бољу мобилност радне снаге и зауставити одлив становништва. Торлаковић сматра да је то исто добра страна, јер ће на тај начин радницима бити омогућено да им се призна радни стаж и осигурање у случају повреде на раду, односно да ће им бити признато радноправно осигурање кроз јединствену радну дозволу.

Ипак, поједини истраживачи се питају зашто би радник из Србије уопште желео да иде у Албанију или Северну Македонију да ради. Интересује их и да ли из тих земљама може у Србији заиста да дође квалификована радна снага.

Сарита Брадаш, истраживачица Фондације Центра за демократију, подсећа да су разлике у зарадама између земаља обухваћених споразумом о „Отвореном Балкану” толико мале да новац не може да буде мотив којим ће се привући радници у Србију.

– Људи који траже боље радне услове, а који подразумевају некакве зараде, на крају крајева процењују где то могу да добију. С обзиром на то да је Србија, у поређењу са државама ЕУ, земља са најнижим зарадама, и минималном, и медијалном и просечном, онда она не изгледа као место где је неко мотивисан да дође да ради. Није привлачно тржиште рада посебно због степена развијености привреде и квалитета послова, степена технолошког развоја – наглашава Брадашева.

Она поставља питање који су то узроци недостатка радне снаге, да ли су то услови рада у које се укључују и зараде или је о нечему другом реч.

– Недостаје нам ваљана анализа тога шта су потребе тржишта рада Србије, каква је понуда радне снаге. Рецимо, проблем с уласком на тржиште рада код нас имају висококвалификовани, а то је тако зато што нема довољно таквих послова и уместо да држава води економске и политике запошљавања о томе како да се и за њих креирају радна места, она ништа не предузима. Зато нам високообразовани данас раде на местима која захтевају ниже квалификације од оних које имају. На тај начин они заузимају место људима који су завршили средње школе са траженим квалификацијама, па добијамо зачарани круг незапослености, незадовољства и потплаћености – набраја Сарита Брадаш.