Правни оквир за најстарији занат

Проститутка и њен клијент одговарају за прекршај ако их полиција затекне „на делу”. Макро одговара кривично. Није лако доказати да је нека свота новца исплаћена за сексуалну услугу, па зато у пракси судова нема много кажњених у поређењу с бројем случајева „на терену”. Они који се залажу за легализацију проституције имају другачији угао гледања. Предлажу измену прописа и детаљно законско уређење свих детаља који прате најстарији занат – од редовних здравствених прегледа проститутки до фискалних рачуна за секс.

Потпредседник Адвокатске коморе Србије др Вељко Делибашић каже да би легализација проституције само олакшала трговину људима и повећала број жртава. Указује на разлику између оних који се добровољно баве проституцијом и оних који то чине под принудом. У првом случају њихови макрои врше кривично дело посредовање у вршењу проституције, а у другом случају је реч о трговини људима.

– Проституција је неспорно штетна појава која би морала бити санкционисана. У нашој земљи је бављење проституцијом санкционисано као прекршај, што је добро. Последњом изменом Закона о јавном реду и миру санкционисан је и корисник услуга, што је поштено. Ако на проституцију гледамо као на економску делатност, онда се против ње можемо борити пре свега економским мерама – када сузбијемо потражњу, онда неће бити ни понуде – каже др Делибашић.

Проучио је огроман број судских предмета када је спремао магистарски рад „Кривичноправни аспект проституције” и каже да у томе нема ничег елитног, већ је „елитна проституција” само флоскула која потиче од оних који узимају енормне своте новца на нелегалан начин. Жалосно је, каже, што ријалити програми и поједини медији учествују у таквој пропаганди.

– Већина особа које се баве проституцијом по правилу су жртве трговине људима и те несрећне људе треба спасавати и враћати нормалним друштвеним активностима, треба им пружати заштиту, а санкционисати пре свега трговце људима, и то прописаним казнама затвора које су строге и адекватне тежини дела – каже др Делибашић.

Кривични законик прописује казну од три до 12 година затвора за трговце људима, који најчешће своје жртве силом приморавају на нежељене обљубе. Из угла жртава, овај злочин је далеко тежи од силовања, јер је реч о бруталној принуди. Жртва дневно трпи по неколико нежељених обљуба, па кад тај број помножимо са данима у години, долазимо до податка да жртва која је приморана на проституцију претрпи најмање хиљаду силовања годишње, каже адвокат.

– Трговина људима праћена је насиљем и понижавањем жртава у тој мери да оне у страху од телесних повреда саме захтевају обљубе које не желе како би избегле батине које ће добити од макроа ако му не донесу новац. То је најгори облик ропства у 21. веку, а уместо да се пронађу начини да се жртвама помогне – у јавности се намећу идеје да се проституција легализује. Ако бисмо проституцију прогласили привредном делатношћу, да ли то значи да треба да отворимо школе у којима би едуковали људе за то „фино” занимање? – пита др Вељко Делибашић.

Аргумент се проналази у порезу који би држава убирала од „легалне проституције”, али онда је то исто, сматра наш саговорник, као када бисмо се залагали да нарко-дилери легално продају дрогу са образложењем да ће плаћати порез.

Потпуно супротан став износи председник Синдиката полиције и полицијских старешина Блажо Марковић. Истиче да би се легална проституција позитивно одразила на здравље грађана, на државни буџет, привреду у целини, а посебно на туризам.

– Проституцију прво треба регулисати законским прописима, па тек онда легализовати, као сасвим нормалан занат који се и зове најстарији занат. Поднео сам званично ту иницијативу, а главни разлог је здравље нације. Проститутке би морале да буду регистроване и да дозволу за рад имају само ако иду на редовне здравствене прегледе и код психолога. Тада не бисмо имали ситуацију да клијенти добијају разне преносиве болести. Овако, када је то нерегулисано, клијент не зна код кога иде, чак и ако се јавио на оглас за еротску масажу. Жене се оглашавају фотошопираним фотографијама, па се клијент шокира када дође и затекне сасвим другу слику – каже Блажо Марковић.

Када би сексуалне услуге биле легалне, истиче, онда би клијенти били сигурни да је проститутка здрава и добијали би фискалне рачуне, а држава би наплаћивала порез.

– Избегла би се кривична дела ширење заразне болести и утаја пореза. Поштеније је да се то све законски регулише. Једна Немачка, која је велика земља, има преко 500 милијарди евра пореза од проституције. Када би стале проститутке, стала би цела Немачка. Најмање од 300 до 500 милиона евра Србија би могла да узима порез годишње од проститутки – каже Блажо Марковић.

Наводи пример Словеније, у којој се за сексуалне услуге издају фискални рачуни и да цене нису високе. Скупо је, каже, све што је нелегално, а чим је дозвољено – постаје јефтиније. На цену могу да утичу трошкови простора или превоза уколико је реч о „доласку на лице места”, а такође и пореска стопа.

– Елитна проституција не постоји, већ само елитни клијенти – они који највише плаћају. Проститутка не може да буде елитна, али постоје оне које себи дижу цену. Чим дођу на телевизију оне аутоматски стижу до елитних клијената. Што су популарније то им је лакши пут до оних који ће платити више – каже Марковић.

За државу је најбитније, истиче, да нација буде здрава и да људи плате порез за оно чиме се баве. У многим земљама ове услуге се пружају радним данима у радно време, у виду заната. Свака услуга има утврђену цену, а о свим детаљима који се тичу здравља, хигијене и безбедности брину посебна удружења или синдикати, а не макрои.

– Када би се код нас на исти начин регулисао овај посао, људи би били задовољни, процветао би туризам, а сексуалне раднице и клијенти долазиле би и из других, углавном суседних, земаља. Полиција би се фокусирала на откривање оних који се баве трговином људима и на заштиту њихових жртава, а не на оне који се легално и добровољно баве проституцијом – каже председник Синдиката полиције и полицијских старешина.

Овај синдикат је упутио Влади Србије конкретан предлог с правним образложењем. АНТРФИЛЕ

Макрои у притвору

На листи осумњичених почетком априла у „афери елитне проституције” били су учесници ријалити програма, певачице, глумице, водитељке, естрадни менаџер, фитнес тренер. Говорило се о каталогу с фотографијама и ценовником са цифрама до 5.000 евра. Почетком овог месеца притворена су и два макроа из околине Смедерева због сумње да су у тајним просторијама кафане држали неколико жена које је полиција затекла с клијентима.