Преживеће мужјаци, а после је крај

Свеопште отопљење изазваће да древна врста гмизаваца још из доба диносауруса, туатара, рађа искључиво мушко потомство осуђујући себе на изумирање до 2085. године! Научно предсказање утемељно је на рачунарском опонашању.

Истраживачи који проучавају ове животиње (Sphenodon spp.), чији су прадавни преци тумарали нашом планетом пре више од 200 милиона година, предвидели су дан пропасти ослањајући се на дигиталне карте подручја, с подробно уцртаним последицама, места где се гнезде у случају да просечна температура порасте за четири Целзијусова степена.

Све туатаре бораве сада безбедно заробљене на око 30 малих острва на северу Новог Зеланда, пошто су их у свим другим областима већ истребили грабљивци. Стога ни немају изгледе да се прилагоде бежањем у крајеве с хладнијом климом, наводе истраживачи са Универзитета Западна Аустралија у Перту, објавивши своја запажања у часопису „Просидингс ов Ројал сосајети (би)”.
„Од средине деведесетих упозорава се да су ови гмизавци прилично осетљиви на климатске промене, јер им пол зависи од топлоте. Нико није, пак, био у стању да то раније дочара са оваквом сложеношћу”, каже руководилац истраживања Никола Мичел.

Температурни праг

Обједињењем климатских података и физиологије животиње научници су у прилици да израде просторна предвиђања за одређену тачку на острву. Другим речима, када знају температурне показатеље могу рећи шта ће се негде догодити. Помоћу рачунарског програма (софтвер) удружили су токове преноса топлоте с теренским подацима за четири хектара острва Норт Бродер у новозеландском Куковом пролазу.

Користећи тачне координате 52 позната места за гнежђење најређе врсте туатара (Sphenodon guntheri), заједно с базом података за садашње одлике земљишта и сталне температурне вредности, приказали су климатске промене, а затим посматрали дејство на одабраним тачкама широм острва. Нашли су да, на основу највиших најављених температура, туатаре које се излежу као мужјаци када она у гнезду премаши 21,5 подељак у термометру, више неће бити способне да подаре женско потомство.

Овакви програми су употребљиви за предвиђање будућности других животиња, као што су морске корњаче код којих је пол потомства, такође, одређен топлотом околне средине. 

Док једни стручњаци сматрају да ће ови модели довести до непотребних претпоставки о нестанку, Мајкл Карни са Универзитета у Мелбурну каже да су подаци проверени у стварним условима да би се предвидела температура тла и сразмера полова у природним гнездима, у којима су истраживачи одраније знали резултате.

Брже прилагођавање

Рачунарски модел је, на неки начин, упитан да саопшти која би крајњи однос полова био у гнездима с познатим температурним колебањима, и одговори су увелико били у складу са оним што је већ добијено посматрањем.

Једна провера веродостојности у садашњме испитивању показује да он потцењује лош утицај загревања на размеру полова.

Често описивана као „живи фосил”, туатара живи у хладним климатским условима и може нарасти готово метар у дужину. У прохујалих 200 милиона година преживела је ледена доба и претходне таласе свеколиког загревања, захваљујући доступним стазама за бекство у хладније крајеве.
У односу на прошлост, давнашњи гмизавац има мало места да се сакрије, ако ишта успорене су му наследне промене (генетска инерција). Осим тога, сучељава се са стопом температурних мена без премца у протеклих 50 милиона година!

Чему туатара може да се нада? Највеће изгледе за преживљавање има, дословце, у склоништима. Може се ставити застор од сукна преко гнездилишта да би се повратила равнотежа полова на 1:1, чак и ако се планета загрева, или да отпочне пресељавање на прикладнија (хладнија) места. Премештање ка унутрашњости копна већ је отпочело.

Иако толико староставна (живела још у раздобљу тријаса), туатара се еволуционо најбрже прилагођавала, што је поткрепљено проучавањем ДНК из остатака од пре 8.000 година пронађених на Антарктику. Налаз је у супротности са увреженим схватањем да су се хладнокрвне животиње спорије мењале!