Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: ВИНОГОРЈЕ ВРАЋА СТАРУ СЛАВУ

Чаша пуна рада, брига и улагања

С око 35.000 хектара под виноградима, 550 приватних винарија и све успешнијем винском туризму Србија може да рачуна на добре приходе од „божанског напитка”
(Unsplash)

Има ли винова лоза заиста своје тајне, ако не рачунамо милозвучну реченицу с телевизијских екрана? Има, наравно, све док не роди, а то значи да од тренутка кад се засади треба да прођу најмање три године. И тада све тајне нису разјашњене, јер је свака берба грожђа прича за себе. Принос варира из године у годину и зависи од више фактора, од којих је клима најважнија.

Рачунице показују да у хектар засада под лозом треба уложити између 15.000 и 20.000 евра, па сад погледајте колико је то новца за нешто што треба чекати, пазити и „мазити” не само три, него можда и целих седам-осам година. Тек после тог периода, с једног хектара може да се добије између 6.000 и 7.000 бутељки квалитетног вина. Ако бутељка у просеку кошта око 15 евра, лако је срачунати колико ће износити жељно чекани приход. То је статистика. У стварности не мора да буде увек тако.

Може ли, и поред свих невоља, препрека, улагања, много рада, неизвесности и гледања у небо због градоносних облака, а пре свега уз помоћ државе, виноградарство у Србији да врати стару славу?

Драган Вујовић (Фото лична архива)

Кораци нису од седам миља, али нису ни за потцењивање. Појашњење за многе дилеме, прогнозе и производњу квалитетног вина потражили смо од члана Удружења „Адлигат” и редовног професора Пољопривредног факултета у Земуну др Драгана Вујовића.

– Четири биљке су кључне за нашу свакидашњицу: маслине, пшеница, алоја вера и винова лоза. Србија се одувек дичила виноградима, а онда је једно време дошло до застоја у новим засадима. Срећом, винородни крајеви имају све више плантажа под виноградима – подсећа, у разговору за „Магазин”, професор Вујовић.

Крамп запретио чокотима

Под виноградима је Србија некад имала око 90.000 хектара. Данас, између 30.000 и 35.000 хектара. Извесно је да је ова важна пољопривредна и привредна делатност једно време пала на ниске гране. Уместо нових засада, у многим виноградима је одјекивао звук крампа, што је значило – збогом чокоти! Улагања се нису исплатила, па су многи грожђе гајили и вино производили за сопствене потребе. А, винородни рејони, попут Вршца, Александровца, Сремских Карловаца, Неготина, Палића, као и оних на Косову и Метохији, жудели су за новим засадима винове лозе. У последњих 15–20 година почели су више да се подижу нови засади винове лозе, јер су људи увидели погодности ове професије.

– Француска пословица каже да је дан без вина исто што и дан без сунца. Срећом, у Србији има вина, а последњих година отворено је између 500 и 550 винарија. Никли су нови виногради, порасла је тражња за вином, не само у свету, већ и код нас – анализира наш саговорник.
– Опоравак виноградарства је приметан, а туристи и потрошачи свуда у свету, па дакле и код нас, увек се опредељују за вино од аутохтоних сорти. Код нас су то бела и црна тамњаника, прокупац, багрина...

Ако је цар Душан имао простране винограде и дворски вински подрум у близини Призрена, а од овог града до Велике Хоче постојао је виновод у дужини од 25 километара, ако је у доба Немањића важио закон који је забрањивао додавање воде у вино, зашто смо наше виноградарство отуђили и усмерили на слепи колосек?

– Виноград захтева много труда, ангажовања од раног пролећа до касне јесени, бриге, улагања, али зато вино одличног квалитета брзо нађе пут до купца – сматра др Вујовић. – Што се тиче воде и вина, потпуно је погрешно да то треба мешати. Колико се овом божанском пићу и на нашим просторима некад придавао велики значај илуструје и сазнање да је, у 15. веку, Вршац са својим виноградима био одредница за цену грожђа и вина. Ако је тамо добро родило и кад би њихови винари одредили цену, то су сви морали да поштују и плаћају.

Стара римска пословица подсећа да бисте упознали један народ, треба сести за његову трпезу, пробати храну, а пре свега вино, и брзо ћете сазнати какви су то људи. Има истинe у томе, иако сада и кад пробају вино, купци и гости не обраћају пажњу на домаћина, већ захтевају добар смештај, укусну храну и најбоље вино. Чудесни напитак, како су га звали стари Египћани, никад није губио на популарности, нашта би Португалци додали да онај ко има добро вино, увек има пријатеље.

(Фото А. Васиљевић)

Стижу нове сорте

Професор Вујовић отклања и заблуду која се уврежила у нашем народу: не постоји црно, већ само црвено вино и, наравно, бело вино. Од црвених, најбоља су „каберне совињон”, „мерлот” и „црни бургундац”, а међу белим се издвајају „шардоне”, „совињон” и „семијон”. Производња вина већ деценијама и вековима доминира у многим европским земљама (и не само у њима), али се за најквалитетнија сматрају она из Француске, Италије, Шпаније, Португалије. Тамо, дакле, где има довољно сунца, али где оно не „пржи”. Кад у бобицама шећер достигне између 23–24 одсто, знак је да берба може да почне.

– Од црног грожђа се, наравно, добија црвено вино, али може да се добије розе и бело, уз примену посебне технологије прераде – један је од савета нашег саговорника.

За вино се тврди да је најстарије алкохолно пиће на свету. Историја му је бурна и богата, баш као и виновој лози. У умереним количинама, дакле чаша-две, благотворно делује на здравље.

Виноградарство је у нашој земљи нагло почело да се развија после ослобођења од Турака. У некадашњој, великој Југославији Србија је обезбеђивала између 55 и 60 одсто укупне производње вина, рачунајући и Косово и Метохију. Да се у Европи прошири култура узгајања винове лозе и обраде грожђа најзаслужнији су Римљани, док код нас велика заслуга припада краљу Петру Првом Карађорђевићу и његовом сину Александру. На брду Опленац код Тополе подигли су огромне винограде и имали свој подрум у коме су људи вични овом послу производили врхунско вино.

Међу обожаваоцима, дегустаторима и обичним људима вековима већ траје расправа на којој температури, у каквој чаши и уз које јело се пије одређена врста вина. Полемике су оправдане. Тако, рецимо, уз лаганију храну пријају бела вина, без воде, наравно, док уз црвена меса најбоље „клизе” црвена вина – „мерлот” и „каберне совињон”. Шампањац се пије кад на ред дођу торте и колачи. Чаша с вином се хвата за дршку, а никако у горњем делу, тамо где се пије, јер у том случају вину повећавамо температуру.

(Pixabay)

У вину има више од 250 корисних састојака – од шећера, различитих киселина, витамина Це до минералних материја и антиоксиданаса. У односу на беле сорте и бела вина, црно грожђе и црвено вино садрже више бојених, полифенолних материја, тамина и фенола. С медицинског аспекта, препорука је да треба више пити црвена вина, али како ко воли. Кад је о вину реч, о укусима дефинитивно не треба расправљати.

Како то обично бива, наука иде напред, иако у виноградарству то не може тако брзо. Група научника, у којој је и др Вујовић, још 1989. почела је да ради на стварању нових сорти грожђа. Радила је, заправо, на истраживању по три клона сорти мерлот и каберне фран. То је мукотрпан посао, изискује и време и много труда, испитивања, али се зато надају да ће у перспективи неке од њих бити признате и да ће доспети на сортну листу. Да би се то догодило, мора да прође најмање 25 година, а често и више.

МУЗЕЈ У АЛЕКСАНДРОВЦУ

У Александровцу, у винородној Жупи, пре 22 године основан је Музеј винарства и виноградарства, у некадашњем винском подруму Пољопривредне школе, саграђеном 1924. године. Много је разлога за његово отварање: миленијумска традиција, јер су се Жупа и њени житељи одвајкада бавили производњом грожђа и вина, формирање лозно-воћног расадника 1891. године, оснивање виноделско-воћарске школе с интернатом, велике плантаже под виновом лозом, традиција „Вино Жупе”... Музеј научно обрађује, публикује, чува и представља предмете који чине богату винску традицију.

ГАЖЕЊЕ БОБИЦА НОГАМА

Португалија је, по свему судећи, остала усамљена у традицији гажења грожђа ногама. У другим земљама то је ритуал само за медије и посетиоце винских свечаности. Португалци то раде тако што у широку посуду сипају грожђе у коју људи улазе боси. Кажу да је људско стопало веома погодно за дробљење зрна грожђа, јер тежина није превелика. Бобице се тада здробе, али се не оштете. Покрети ногу мешају сок и кожицу грожђа, тако да се добије лепа боја и фини укус вина. По правилу, то треба да буду женска стопала.

„БЕРМЕТ” НА ДНУ ОКЕАНА?

Мистерија винске карте потонулог брода „Титаник” до сада није разјашњена, а да јесте, расветлило би се која су вина била на располагању путницима брода. Према реконструкцијама научника, међу винима утовареним у брод биле су и боце „аусбруха” из Сремских Карловаца. Ово аутохтоно вино је карактеристично за овај део Срема. Да ли је „аусбрух” био заправо „бермет”, који се и данас производи, по својој прилици никад се неће сазнати јер су боце остале на дну океана. Туристи који походе Карловце увек воле да чују причу о „бермету” и да га, наравно, пробају.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljubomir
Ne postoji crno vino, ali ima jedno koje se zove CRNI burgundac. Zalosno je da se maternji jezik zamenjuje za anglinizovane rogobatne prevode, a jos gore je da se takve tvorevine potom prikazuju kao pravila, po kojima cemo uskoro good night prevoditi kao dobra noc, umesto laku noc. Good noc pameti uz casu crvenog red vina crni burgundac.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.