Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: VINOGORJE VRAĆA STARU SLAVU

Čaša puna rada, briga i ulaganja

S oko 35.000 hektara pod vinogradima, 550 privatnih vinarija i sve uspešnijem vinskom turizmu Srbija može da računa na dobre prihode od „božanskog napitka”
(Unsplash)

Ima li vinova loza zaista svoje tajne, ako ne računamo milozvučnu rečenicu s televizijskih ekrana? Ima, naravno, sve dok ne rodi, a to znači da od trenutka kad se zasadi treba da prođu najmanje tri godine. I tada sve tajne nisu razjašnjene, jer je svaka berba grožđa priča za sebe. Prinos varira iz godine u godinu i zavisi od više faktora, od kojih je klima najvažnija.

Računice pokazuju da u hektar zasada pod lozom treba uložiti između 15.000 i 20.000 evra, pa sad pogledajte koliko je to novca za nešto što treba čekati, paziti i „maziti” ne samo tri, nego možda i celih sedam-osam godina. Tek posle tog perioda, s jednog hektara može da se dobije između 6.000 i 7.000 buteljki kvalitetnog vina. Ako buteljka u proseku košta oko 15 evra, lako je sračunati koliko će iznositi željno čekani prihod. To je statistika. U stvarnosti ne mora da bude uvek tako.

Može li, i pored svih nevolja, prepreka, ulaganja, mnogo rada, neizvesnosti i gledanja u nebo zbog gradonosnih oblaka, a pre svega uz pomoć države, vinogradarstvo u Srbiji da vrati staru slavu?

Dragan Vujović (Foto lična arhiva)

Koraci nisu od sedam milja, ali nisu ni za potcenjivanje. Pojašnjenje za mnoge dileme, prognoze i proizvodnju kvalitetnog vina potražili smo od člana Udruženja „Adligat” i redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Dragana Vujovića.

– Četiri biljke su ključne za našu svakidašnjicu: masline, pšenica, aloja vera i vinova loza. Srbija se oduvek dičila vinogradima, a onda je jedno vreme došlo do zastoja u novim zasadima. Srećom, vinorodni krajevi imaju sve više plantaža pod vinogradima – podseća, u razgovoru za „Magazin”, profesor Vujović.

Kramp zapretio čokotima

Pod vinogradima je Srbija nekad imala oko 90.000 hektara. Danas, između 30.000 i 35.000 hektara. Izvesno je da je ova važna poljoprivredna i privredna delatnost jedno vreme pala na niske grane. Umesto novih zasada, u mnogim vinogradima je odjekivao zvuk krampa, što je značilo – zbogom čokoti! Ulaganja se nisu isplatila, pa su mnogi grožđe gajili i vino proizvodili za sopstvene potrebe. A, vinorodni rejoni, poput Vršca, Aleksandrovca, Sremskih Karlovaca, Negotina, Palića, kao i onih na Kosovu i Metohiji, žudeli su za novim zasadima vinove loze. U poslednjih 15–20 godina počeli su više da se podižu novi zasadi vinove loze, jer su ljudi uvideli pogodnosti ove profesije.

– Francuska poslovica kaže da je dan bez vina isto što i dan bez sunca. Srećom, u Srbiji ima vina, a poslednjih godina otvoreno je između 500 i 550 vinarija. Nikli su novi vinogradi, porasla je tražnja za vinom, ne samo u svetu, već i kod nas – analizira naš sagovornik.
– Oporavak vinogradarstva je primetan, a turisti i potrošači svuda u svetu, pa dakle i kod nas, uvek se opredeljuju za vino od autohtonih sorti. Kod nas su to bela i crna tamnjanika, prokupac, bagrina...

Ako je car Dušan imao prostrane vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena, a od ovog grada do Velike Hoče postojao je vinovod u dužini od 25 kilometara, ako je u doba Nemanjića važio zakon koji je zabranjivao dodavanje vode u vino, zašto smo naše vinogradarstvo otuđili i usmerili na slepi kolosek?

– Vinograd zahteva mnogo truda, angažovanja od ranog proleća do kasne jeseni, brige, ulaganja, ali zato vino odličnog kvaliteta brzo nađe put do kupca – smatra dr Vujović. – Što se tiče vode i vina, potpuno je pogrešno da to treba mešati. Koliko se ovom božanskom piću i na našim prostorima nekad pridavao veliki značaj ilustruje i saznanje da je, u 15. veku, Vršac sa svojim vinogradima bio odrednica za cenu grožđa i vina. Ako je tamo dobro rodilo i kad bi njihovi vinari odredili cenu, to su svi morali da poštuju i plaćaju.

Stara rimska poslovica podseća da biste upoznali jedan narod, treba sesti za njegovu trpezu, probati hranu, a pre svega vino, i brzo ćete saznati kakvi su to ljudi. Ima istine u tome, iako sada i kad probaju vino, kupci i gosti ne obraćaju pažnju na domaćina, već zahtevaju dobar smeštaj, ukusnu hranu i najbolje vino. Čudesni napitak, kako su ga zvali stari Egipćani, nikad nije gubio na popularnosti, našta bi Portugalci dodali da onaj ko ima dobro vino, uvek ima prijatelje.

(Foto A. Vasiljević)

Stižu nove sorte

Profesor Vujović otklanja i zabludu koja se uvrežila u našem narodu: ne postoji crno, već samo crveno vino i, naravno, belo vino. Od crvenih, najbolja su „kaberne sovinjon”, „merlot” i „crni burgundac”, a među belim se izdvajaju „šardone”, „sovinjon” i „semijon”. Proizvodnja vina već decenijama i vekovima dominira u mnogim evropskim zemljama (i ne samo u njima), ali se za najkvalitetnija smatraju ona iz Francuske, Italije, Španije, Portugalije. Tamo, dakle, gde ima dovoljno sunca, ali gde ono ne „prži”. Kad u bobicama šećer dostigne između 23–24 odsto, znak je da berba može da počne.

– Od crnog grožđa se, naravno, dobija crveno vino, ali može da se dobije roze i belo, uz primenu posebne tehnologije prerade – jedan je od saveta našeg sagovornika.

Za vino se tvrdi da je najstarije alkoholno piće na svetu. Istorija mu je burna i bogata, baš kao i vinovoj lozi. U umerenim količinama, dakle čaša-dve, blagotvorno deluje na zdravlje.

Vinogradarstvo je u našoj zemlji naglo počelo da se razvija posle oslobođenja od Turaka. U nekadašnjoj, velikoj Jugoslaviji Srbija je obezbeđivala između 55 i 60 odsto ukupne proizvodnje vina, računajući i Kosovo i Metohiju. Da se u Evropi proširi kultura uzgajanja vinove loze i obrade grožđa najzaslužniji su Rimljani, dok kod nas velika zasluga pripada kralju Petru Prvom Karađorđeviću i njegovom sinu Aleksandru. Na brdu Oplenac kod Topole podigli su ogromne vinograde i imali svoj podrum u kome su ljudi vični ovom poslu proizvodili vrhunsko vino.

Među obožavaocima, degustatorima i običnim ljudima vekovima već traje rasprava na kojoj temperaturi, u kakvoj čaši i uz koje jelo se pije određena vrsta vina. Polemike su opravdane. Tako, recimo, uz laganiju hranu prijaju bela vina, bez vode, naravno, dok uz crvena mesa najbolje „klize” crvena vina – „merlot” i „kaberne sovinjon”. Šampanjac se pije kad na red dođu torte i kolači. Čaša s vinom se hvata za dršku, a nikako u gornjem delu, tamo gde se pije, jer u tom slučaju vinu povećavamo temperaturu.

(Pixabay)

U vinu ima više od 250 korisnih sastojaka – od šećera, različitih kiselina, vitamina Ce do mineralnih materija i antioksidanasa. U odnosu na bele sorte i bela vina, crno grožđe i crveno vino sadrže više bojenih, polifenolnih materija, tamina i fenola. S medicinskog aspekta, preporuka je da treba više piti crvena vina, ali kako ko voli. Kad je o vinu reč, o ukusima definitivno ne treba raspravljati.

Kako to obično biva, nauka ide napred, iako u vinogradarstvu to ne može tako brzo. Grupa naučnika, u kojoj je i dr Vujović, još 1989. počela je da radi na stvaranju novih sorti grožđa. Radila je, zapravo, na istraživanju po tri klona sorti merlot i kaberne fran. To je mukotrpan posao, iziskuje i vreme i mnogo truda, ispitivanja, ali se zato nadaju da će u perspektivi neke od njih biti priznate i da će dospeti na sortnu listu. Da bi se to dogodilo, mora da prođe najmanje 25 godina, a često i više.

MUZEJ U ALEKSANDROVCU

U Aleksandrovcu, u vinorodnoj Župi, pre 22 godine osnovan je Muzej vinarstva i vinogradarstva, u nekadašnjem vinskom podrumu Poljoprivredne škole, sagrađenom 1924. godine. Mnogo je razloga za njegovo otvaranje: milenijumska tradicija, jer su se Župa i njeni žitelji odvajkada bavili proizvodnjom grožđa i vina, formiranje lozno-voćnog rasadnika 1891. godine, osnivanje vinodelsko-voćarske škole s internatom, velike plantaže pod vinovom lozom, tradicija „Vino Župe”... Muzej naučno obrađuje, publikuje, čuva i predstavlja predmete koji čine bogatu vinsku tradiciju.

GAŽENjE BOBICA NOGAMA

Portugalija je, po svemu sudeći, ostala usamljena u tradiciji gaženja grožđa nogama. U drugim zemljama to je ritual samo za medije i posetioce vinskih svečanosti. Portugalci to rade tako što u široku posudu sipaju grožđe u koju ljudi ulaze bosi. Kažu da je ljudsko stopalo veoma pogodno za drobljenje zrna grožđa, jer težina nije prevelika. Bobice se tada zdrobe, ali se ne oštete. Pokreti nogu mešaju sok i kožicu grožđa, tako da se dobije lepa boja i fini ukus vina. Po pravilu, to treba da budu ženska stopala.

„BERMET” NA DNU OKEANA?

Misterija vinske karte potonulog broda „Titanik” do sada nije razjašnjena, a da jeste, rasvetlilo bi se koja su vina bila na raspolaganju putnicima broda. Prema rekonstrukcijama naučnika, među vinima utovarenim u brod bile su i boce „ausbruha” iz Sremskih Karlovaca. Ovo autohtono vino je karakteristično za ovaj deo Srema. Da li je „ausbruh” bio zapravo „bermet”, koji se i danas proizvodi, po svojoj prilici nikad se neće saznati jer su boce ostale na dnu okeana. Turisti koji pohode Karlovce uvek vole da čuju priču o „bermetu” i da ga, naravno, probaju.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljubomir
Ne postoji crno vino, ali ima jedno koje se zove CRNI burgundac. Zalosno je da se maternji jezik zamenjuje za anglinizovane rogobatne prevode, a jos gore je da se takve tvorevine potom prikazuju kao pravila, po kojima cemo uskoro good night prevoditi kao dobra noc, umesto laku noc. Good noc pameti uz casu crvenog red vina crni burgundac.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.