Простори будућег сећања

Панчево - Биоскоп „Војводина”, култно место сусрета у панчевачкој прошлости, деценијама не приказује филмове, а простор у епицентру града затворен је чекајући окончање процеса реституције и нове, старе власнике. Тек с времена на време и такав угости уметнике, отварајући питања колико познавање и разумевање града и његове историје води ка смелијем и креативнијем налажењу начина за коришћење његових капацитета. Могу ли постојећи галеријски простори задовољити апетит културних конзумената, колико су суштински доступни уметницима и могу ли у довољној мери подржати потребу за приказивањем њиховог стваралаштва, питања су на која пажњу скреће Неформална група „Простори”, пројектом „Простори будућег сећања”, који на 11 дана отвора за јавност стари биоскоп у згради „Трубач”, објекту од културно-историјског значаја.

Катарина Јовичић, двојац МИ Каделбург, Даниел Ковач испред Јесењег оркестра, Урош Крчадинац, Јелена Лалић, Јелена Мицић, Милорад Младеновић, Сања Момчиловић, Немања Николић, Нина Пухар, Никола Радосаљевић и Иван Шулетић, уметници различитих генерација из Панчева, Београда и Беча, у својим самосталним уметничким праксама баве се питањима контекста историје, простора и друштвеним коментаром и кроз просторну инсталацију, слику, цртеж, видео и аудио-анимацијом, успостављају дијалог на насловну тему пројекта.

– Не знам да ли је свима важно да простор оживи, али је интерсантна идеја да оживи уз помоћ уметника и њихових радова. Читав концепт је и прављен тако да су позвани они који на неки начин могу да одговоре на тему, а у својим радовима се баве друштвеним коментаром, историјом, простором сећања, или генерално простором на ужи и шири начин. Дакле, они су циљано бирани, јер могу да искомуницирају и потенцирају ту причу даље. Знамо у каквом времену живимо и свесни смо колико простора има за културу, како се друштво и заштита генерално опходе према овом питању. Све то, требало би да функционише у синергији са грађанима и на много бољи начин – каже за „Политику” Сања Момчиловић, визуелна уметница и активисткиња.

Након што је окончан процес реституције дела простора, нови, наследници биоскопа, Владимир Живковић и Мирјана Плештић из Новог Сада, несебично су га уступили за реализацију пројекта који је окупио 13 уметника.

– Врло радо смо се одазвали предлогу аутора пројекта и мислимо да ово не треба да буде само ад хок догађај. Жеља нам је да мењамо овај простор за други нама одговарајући, а да биоскоп треба да остане у култури и буде на располагању градским институцијама – напомиње Владимир Живковић.

„Дигитална уметност и хаковање будућности”, предавање Уроша Крчадинца, дигиталног уметника, писца и едукатора и тема „Од дистопије до утопије”, о којој ће говорити визуелни уметник и архитекта Милорад Младеновић, такође ће се десити током пројекта, који су подржали Фондација Јелена Шантић, Група 484, НДК, Удружење „Femplatz” и Културни центар, Градска библиотека и панчевачки Народни музеј, „Sinhro Hub”, друге иницијативе и појединци, како би се отворио друштвени дијалог ‒ шта се дешава с објектима наслеђа, која је њихова намена и да ли могу да постану места за краткотрајну презентацију уметности.