Чије су ове лепе куће

Са намером да оживи уметничку сцену Србије, као и да допринесе децентрализацији културне продукције, невладина организација „Киоск” је у мају прошле године почела са реализацијом пројекта „Покрени град” који се наставља до краја ове године. Муралима чији су аутори млади уметници осликано је до сада осам српских градова (Врање, Шабац, Суботица, Ужице, Краљево, Зрењанин, Лесковац, Панчево, Лозница), а до краја 2008. године требало би да слике на фасадама добију и Зајечар, Сомбор, Нови Пазар, Пожаревац, Крушевац, Чачак, Ваљево, Јагодина, Смедерево и Сремска Митровица.

Историчарка уметности Милица Пекић Цонев и фотограф Ана Адамовић, оснивачи организације „Киоск”, позивом и путем конкурса одабрале су уметнике који су приложили скице по којима би осликавали фасаде широм Србије.

– Пројекат „Покрени град”, остварен у сарадњи са Теленор фондацијом, подстакнут је и прошлогодишњом најавом Министарства за локалну самоуправу по коме је 12 општина у Србији добило статус градова. Сада их је 19 и наша намера је да са продужетком пројекта на ову годину сви ови градови добију мурале на централним градским фасадама. У сарадњи са локалним властима, трудили смо се да изабране локације буду видљиве , односно да то буду места поред којих грађани најчешће пролазе. Ако то није била нека јавна зграда, онда смо морали да обезбедимо дозволу станара, и самим тим и припрему зида, скеле и свега што је било потребно да се слика на зиду реализује – каже Милица Пекић Цонев.

Досадашње искуство показало је да је реч о великом и захтевном пројекту и у продукцијском и у финансијском погледу. Биране су фасаде и до 200 метара квадратних, припрема за реализацију једног мурала трајала је око месец дана, а сама изведба неколико дана. Мурале су реализовали уметници који углавном немају искуства у „сликању на висини” па и проблем њихове безбедности није био занемарљив.

Осликавању сваког појединачног мурала претходило је истраживање града. Ослушкивање његових становника. Упознавање с историјом и обичајима.

(/slika2)Александар Димитријевић проучио је прошлост родног Ужица и у складу са својом уметничком поетиком реализовао мурал на згради Педагошког факултета у овом граду. Димитријевићев мурал реализован је по узору на школску таблу, а на њему су записани датуми везани за културноисторијску прошлост тог краја, као што су подаци о првом регистрованом Ужичанину, о датуму увођења првог телефона или о томе када је Ужице први пут регистровано као град. Традиција сликања мурала у Ужицу присутна је од 1987. године.

Александра Петковић радила је у Врању и по жељи Врањанаца на зиду зграде Дирекције за изградњу и развој нашли су се Коштана и Бора Станковић, а фасаду Дома ученика средњих школа у Зрењанину Ана Краш је оплеменила муралом „И ветар свира, огрни ме ветром”. Милош Нушић инспирисао се традицијом „српског Манчестера” и неизбежним лесковачким симболима – љутим паприкама и роштиљем.

Међу српским градовима Краљево слови за „визуелно едукован” град, као што истичу наше саговорнице. У овом граду постоји велики број мурала, а Катарина Шошкић и Душан Рајић осмислили су типографски мурал „Чија је ово лепа кућа”.

У Панчеву је радио Синиша Илић, у Суботици Игор Станглицки, а Миодраг Станишић у Шапцу.

„Приликом реализације идеја за мурале, понекад је било и компромиса са локалним властима, али никада на уштрб квалитета”, каже Ана Адамовић и наводи пример Филаделфије, града који има велики проблем са уништавањем фасада. У том граду осликано је више од стотину мурала читљивих и препознатљивих мотива и садржаја.

Мурали које су реализовали уметници у градовима Србије учинили су савремену уметност доступном најширим слојевима грађана и омогућили комуникацију на релацији аутор–дело–посматрачи. Учешће што већег броја појединаца у различитим пројектима и јесте један од циљева различитих иницијатива организације „Киоск” која је настала управо са идејом да се бави социјално-ангажованом уметношћу.

Пројекат „Покрени град”, носилац БизАрт награде, допринео је промоцији српских градова са тежњом да побољша општу слику и имиџ наше земље. Кроз сарадњу уметника и локалне заједнице афирмисана је уметничка пракса, унапређени су јавни простори, и оплемењен живот грађана мањих средина.