Грци не могу да очитају наш зелени сертификат

Од нашег специјалног извештача

Солун – Туристи из Србије који се спремају да ускршње и првомајске празнике проведу у Солуну и да при том, подразумева се, шопингују, мораће поприлично да се наоружају стрпљењем. Јер, за улазак у било коју радњу треба да сачекају ред да би обезбеђење проверило ковид пасош или зелени сертификат.

Гужве су у појединим продавницама и испред улазних врата, што редаре много не погађа, будући да због тога не пожурују ковид контролу. Напротив, то раде споро, детаљно и ревносно, због чега се чекање одужи. Па се чини да пред радњама остају само они најупорније који имају озбиљан разлог да се понове.

У појединим продавницама дуж трговачких улица српски сертификат из неког разлога не може да се очита, без обзира на то што је и на енглеском и на српском језику, па ће вас продавачица или обезбеђење вратити с улаза. Немају објашњење зашто се српски зелени сертификат не поклапа с њиховим очитавачем кодова, али ни не показују жељу да се тиме баве.

У појединим радњама, у којима сертификат не пролази траже пасош из кога ће фотокопирати прву страну са сликом и пустити купца да уђе. Било је јуче, додуше, само у једном случају и обезбеђења које је пуштало туристе када су показали српски пасош, иако ковид код ни код њих није могао да се очита.

Иако Грчка, како је најављено „ситно броји” до потпуног укидања ковид мера (најављено је за 2. мај) трговци не журе, већ махом воде рачуна да им у продавницу не уђе неко ко није тестиран.

Приметно је да су у Солуну, (претпоставља се због короне), преживеле углавном мање или више познате брендиране радње, каквих је и у Београду.

Да је глобализација учинила своје, тако да све продавнице у Солуну личе на оне у Београду и другим европским градовима, потврђује и чињеница да више нема ни бакалница испред којих седе стари Грци и позивају на разгледање. Нема ни радњи с домаћом трикотажом и ручно рађеном обућом. А ни породичних радионица у којима су се шила одела. Примат имају супермаркети, фенси посластичарнице и ресторани тако да ништа није као пре када је заштитни знак Грчке био неколико дрвених сточића испред кафанице и стари Грци који уз гласну причи испијају кафу и играју домине.

Интересантно је да солунских гужви и буке сирена скоро да нема. Разлог је можда и киша која је последњих дана непрекидно падала, али локални таксисти тврде да је проблем беспарица коју је изазвала корона и утерала суграђане у куће.

Наиме, баш то што скоро да више нема грчких породичних радњи је потврда да је вирус у великој мери утицао претходне две године на послове и живот већине Грка.

Ни у угоститељским објектима уз саму обалу мора протеклих дана није било много гостију. Ни преко дана, ни увече. Они који дођу у ресторан такође могу да уђу само с ковид пасошем и маском. Заштитну маску могу да скину тек пошто седну за сто. Свако устајање од стола подразумева да се маска поново стави.

Исто је и у хотелима у Солуну. Без маске се не пролази холом, а она се може скинути само док се седи у ресторану или бару хотела. Пракса је да се гости тестирају на корону одмах по доласку и да за неколико минута сазнају јесу ли позитивни или не.

Таксисти који су се могли и по лошем времену зауставити било где на улици, што је за Београд незамисливо, тврде да је знатно смањена и вожња аутомобилима, јер је гориво од када траје сукоб у Украјини доста поскупело и тешко је наћи породицу у којој свако од њих вози свој аутомобил. Све се више користи аутобуски превоз. И стварно, ако се обрати пажња, на аутобуским стајалиштима има гужве.

Цене по ресторанима и продавницама скоро су идентичне као и у Београду. Оно што још подсећа на Солун од пре ковида су рибари који зором извлаче мрежу с рибом и носе је на једну од најлепших европских пијаца да је продају – солунску.