Конкурсом до парк-шуме на Ади Хуји

Последњу реч о уређењу Аде Хује као будуће урбане парк-шуме даће домаће младе архитекте. За њих ће град следеће године организовати конкурс, најављује Марко Стојчић, главни градски урбаниста, као што је то урадио пре две године за линијски парк да би дошао до решења за обликовање око 80 хектара између Панчевачког моста и шпица Аде Хује. Тако ће тај део града практично постати наставак зеленог булевара који ће се протезати од Бетон хале до Панчевачког моста и чија је градња недавно почела. Изменама Плана генералне регулације (ПГР) Београда средином фебруара прокрчен је пут да Ада Хуја постане јавна зелена оаза која ће, како каже Стојчић, личити на Аду Циганлију. Све што јој је неопходно да постане нова Ада Циганлија – Ада Хуја готово да има. Налази се на одличној локацији, свега четири километра од центра са којим је директно повезана, излази на Дунав. Има пристаниште са прилазом за бродове и путнике, а стаза за картинг која се тамо налази највећа је на Балкану. Деца се радо играју на Ади Хуји где су пењалице, љуљашке и тобогани. Прва линија метроа која ће тим подручјем пролазити још један је бенефит локације.

– Тај простор биће додатно пошумљен, имаће спортско-рекреативне терене, стазе. Надам се да ћемо следеће године моћи да решимо све имовинскоправне проблеме на локацији, рачунам да ће бити потребно око три године да се цео простор уреди и посао ће финансирати град – објашњава Стојчић.

ПГР је основ за решавање имовинскоправних односа на земљишту, али и инструмент који ће омогућити да се уклоне привремени објекти који се дуж локације налазе, што неће бити нимало једноставан нити брз поступак. Ни фабрика папира „Авала Ада” неће скоро отићи одатле јер према уговору са државом, напомиње градски урбаниста, она на Ади Хуји остаје још 17 година.

Велики залогај – осим уклањања складишта, шљункара и нелегалних објеката – биће и чишћење некадашње депоније на којој преовлађује грађевински отпад. Зато је већ деценијама стање животне средине на том подручју забрињавајуће. Миријевски поток велики је загађивач рукавца јер је он годинама колектор отпадних и фекалних вода. На овако лоше прилике утиче и немарност многих суграђана који то место годинама користе за истовар отпада, шута, песка и шљунка.

Али има и супротних, светлих примера како се може бринути о овом природном ресурсу. То је показала еколошка невладина организација „Супернатурал” која је за седам година трансформисала дивљу депонију шута на шпицу Аде Хује у шумско станиште. Њихов пројекат „Од депоније до парка” проглашен је 2014. за један од 25 најбољих пројеката у Европи за шта је „Супернатурал” добио награду у Европском парламенту. Пројекат су подржале бројне амбасаде, градске институције, компаније и јавне личности.

– „Супернатурал” је предложио граду да шпиц речног полуострва који су пошумили прогласи јавном зеленом површином, а ми смо ПГР-ом цео простор Аде Хује пренаменили у јавну зелену површину. Да би она то и постала, покушаћемо савременим решењима да санирамо некадашњу депонију, а једно од њих је да посадимо биљке које апсорбују штетне материје и временом својим кореном у некој мери санирају тло – каже Стојчић.