Вакцинација је најбоља превенција

И поред тога што је имунизација смањила оболевање од разних заразних болести које могу да се спрече вакцином, модерна цивилизација се данас сусреће с проблемом одрживости спровођења имунизације.

У недељи у којој се обележава „Европска недеља имунизације” Форум пацијената Србије и Респираторни едукативни Центар, покренули су кампању „Ко рано рани” посвећену вакцинацији, као најбољем виду превенције многих обољења.

Како је објашњено, респираторне инфекције представљају најчешће инфекције савременог човека. Годишње се региструје око 10 милиона случајева ових инфекција, а уобичајени узроци су бактерија пнеумокок, вирус грипа и САРС-ЦоВ-2. Од различитих акутних респираторних инфекција, одрасле особе просечно оболе три до пет пута годишње, а деца још чешће.

– Вакцине су сигурно међу најбезбеднијим лековима који се дају људима, јер у поређењу с другим лековима, за нежељене реакције на вакцине постоји најмања толеранција. Од свега што људи узму, било које пилуле, чак и природне препарате, вакцине су вероватно најсигурније. За вакцине никад не престаје контрола. Кад нека особа прележи одређену болест остаје имунитет. То је стање отпорности које ту особу штити од поновног сусрета са истим микроорганизмом који изазива ту болест. Људи сматрају да имунитет траје доживотно, што некада јесте, а некад није случај. Постоји мит да је увек боље прележати болест, него се вакцинисати, јер је имунитет након инфекције бољи, но није код свих болести тако. Код вируса корона постоје студије које јасно показују да сте некада боље заштићени вакцинама, нарочито ако су то РНК вакцине, него ако прележите инфекцију – рекао је професор др Милош Марковић, имунолог са Медицинског факултета Универзитета у Београду

Што се тиче пнеумокока, ту је ситуација са вакцинама другачија. Реч је о бактерији са већим бројем типова које истовремено круже, а не мењају се толико. Тако су и направљене различите вакцине против пнеумокока које штите од већег броја типова, пре свега оних који најчешће изазивају теже болести код људи.

– Неке од тих вакцина дају се деци неколико пута током првих година живота, док се одраслима дају једном уз евентуално комбиновање са другом вакцином против пнеумокока – додао је др Марковић.

Животно угрожавајуће инфекције су пнеумонија, менингитис и сепса. Пнеумонија или упала плућа изазвана пнеумококом се јавља у свим узрастима. И поред употребе антибиотика, 20 одсто свих случајева са пнеумонијом могу да се заврше смртним исходом.

– Тешке инфекције пнеумококом погађају малу децу и старије особе са ослабљеним имуним системом и хроничним болестима. За разлику од грипа, пнеумококна болест нема своју сезону и може се добити у било ком моменту. Када се појавио ковид 19, Светска здравствена организација је позвала да се заштитимо од свих респираторних инфекција, тачније да се заштитимо доступним вакцинама за ковид, грип и пнеумокок. Свакако да су у највећем ризику особе старије од 65 година, као и особе са придруженим болестима – истакао је асистент др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије.

Прошло је готово 800 дана од када је у Србији регистрован први случај вируса корона. Према званичним подацима, у нашој земљи умрло је више од 16.000 људи од последица ковида, а број регистрованих случајева премашио је два милиона.

– Важније од статистике и података су они лични, породични изазови и искушења са којима смо се суочавали у протеклом периоду. Заједно са струком покрећемо кампању „Ко рано рани”, како бисмо апеловали на грађане Србије да се вакцинишу и да на време брину о свом здрављу – закључила је Горица Ђокић, потпредседница Форума пацијената Србије.