За мањак зелене струје на мрежи крив ЕПС

„Србија не сме да увози електричну енергију, већ да буде самодовољна у електроенергетици и способна да вишак струје извози и то је циљ”, поручују из Министарства енергетике одговарајући на питање како ћемо убудуће да осигурамо снабдевање из обновљивих извора ако смо имали лоше искуство ове зиме када те струје није било на мрежи.

Како, с једне стране, Јавно предузеће „Електропривреда Србије” није развило сопствену производњу из обновљивих извора енергије (ОИЕ), а с друге, због опструкција којe је у претходном периоду EПС, као и ЕМС, испољавао у односу на потенцијално заинтересоване за изградњу таквих капацитета, као и због селективности у прикључењу на мрежу, Србија је остала на скоро занемарљивим капацитетима из ОИЕ, тврде у министарству.

Упитани колико ћемо сви ми да платимо увоз недостајуће струје из ветра, сунца и свега онога што ово министарство заговара, а што никако не може да обезбеди енергетску сигурност, одговарају: „Једнако колико и сада плаћамо недовољну производњу, а пре свега због неефикасне производње електричне енергије из угља.” Подсећају да су упозоравали и ЕПС и Владу Србије и јавност на проблеме у функционисању ЕПС-а, који су се нажалост показали кроз неспремност термокапацитета за зимску сезону, упркос позитивном изјашњавању претходног менаџмента ЕПС-а председнику Републике Србије, Влади РС, потпредседници владе и ресорном министарству да су сви производни капацитети (осим једино капацитета у ремонту – ТЕНТ блок Б-1) исправни и спремни за предстојећу зиму. Као и тврдњи да су обезбеђене потребне количине угља задовољавајућег квалитета, те да ће производња струје бити довољна за потребе грађана и привреде на територији Србије и да је наша земља енергетски безбедна.

Подсећамо да је ово министарство поднело и кривичну пријаву Тужилаштву за организовани криминал против тадашњег вршиоца дужности директора „Електропривреде Србије”, Милорада Грчића, као и против директора површинских копова РБ „Колубара”, Срђана Алимпијевића. Напомињу и да податке о увозу електричне енергије треба тражити од ЕПС-а.

На питање колико је новца до сада потрошено јер на мрежи није било чисте енергије из ветра и сунца из Министарства енергетике одговарају да без обзира на релативно скромне капацитете за производњу струје из ОИЕ, ове електране су константно током кризног периода имале производњу, те је нејасно питање „Политике”, то јест повезивање потрошеног новца са недефинисаним непостојањем производње енергије из ОИЕ.

Према мишљењу овог министарства одговорност за то што није било струје на мрежи из ОИЕ не треба да сносе произвођачи и продавци те зелене енергије већ они који су управљали ЕПС-ом.

Упитани како Србија која нема ни толико сунца ни ветра може да надомести угаљ, гас, мазут из којих се добија струја, из министарства одговарају да је суштина зелене агенде у равнотежи између енергетске безбедности, односно да имамо довољно енергије и енергената за потребе становништва и привреде (ослањајући се при томе у највећој могућој мери на сопствене ресурсе), и заштите животне средине.

Израдом нове стратегије развоја енергетике до 2040, са пројекцијама до 2050, и националног интегрисаног плана за климу и енергетику до 2030, са пројекцијама до 2050. године, биће утврђени циљеви и динамика развоја енергетског сектора у наредним деценијама.

Србија мора пре свега да има добру структуру енергетског микса која ће обезбедити енергетску безбедност и самодовољност. То ће се радити постепено у деценијама испред нас кроз смањивање производње струје из угља, што је у вези са инвестицијама и бржим улагањем у градњу нових капацитета, који су требало да буду изграђени много раније. То се односи пре свега на реверзибилне хидроелектране и електране које користе ОИЕ, уз обезбеђивање довољно базне енергије за стабилност електроенеретског система. О свему томе своје мишљење и предлоге моћи ће да дају грађани и сви заинтересовани кроз јавну расправу о стратешким документима, наглашавају из Министарства енергетике.