Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сами себи оборили вредност акција

Деоничари „Дунав осигурања” пожурили су да их продају, а стручњаци објашњавају да због малог берзанског промета какав је код нас нема праве слике вредности
(Фото Д. Јевремовић)

Акционари овдашњих компанија које се котирају на берзи баш немају среће са том имовином. Другачије речено, немају неку велику корист од свог акционарства и чешћи су случајеви да су губили капитал него да су га увећавали. Најсвежији пример су свакако акције „Дунав осигурања”. Ова осигуравајућа кућа је у децембру прошле године запосленима и пензионерима дала бесплатне акције у вредности од 200 евра по години стажа. У том тренутку тржишна, односно берзанска вредност деоница била је три пута већа од номиналне по којој су додељене.

Сада, само неколико месеци касније, сведочимо њиховом великом урушавању. Брокерска кућа „Моментум секјуритиз” известила је, да су након званичног укњижења, акције компаније забележиле оштар пад тржишне вредности. Акције „Дунава” су се фактички више него преполовиле у односу на вредност из прошле године када је објављена емисија из друштвеног капитала компаније. Последња цена која је на берзи постигнута у среду је 1.318 динара, а пад у три дана за више од 50 одсто је у великој мери последица журбе акционара да их продају. Понуда акција је била велика, а купаца мало.

Укњижавањем акција у Централни регистар хартија од вредности омогућено им је располагање овим хартијама, односно трговање на берзи. Подсећања ради, акционари су добили око 18 одсто капитала.

Према последњој цени акција тржишна вредност „Дунав осигурања” износи око 20 милијарди динара што је око 170 милиона евра.

Ненад Гујаничић брокер поменуте куће каже да је највећи проблем домаћег тржишта капитала дугогодишња слаба заштита права мањинских акционара што је довело до осеке инвеститора па је промет изузетно лош.

„Тако долазимо до ситуације да иоле већа понуда акција, попут ове у случају ’Дунав осигурања’, доводи до драстичног пада њихове вредности. Промет акција највећих компанија на дневном нивоу буде по неколико хиљада евра па је право питање колико се те вредности заиста могу сматрати реалним и меродавним”, наводи Гујаничић.

Ситуација да су се у кратком року преполовиле акције ове осигуравајуће куће у којој држава има 77 одсто удела сигурно неће повратити поверење акционара у берзу. Ипак, није на овдашњем тржишту капитала све увек било овако црно. У другој половини двехиљадитих, све до избијања светске економске кризе, на тржишту капитала било је врло живо. Од тада берза као да се гаси. Поређења ради, 2007. промет акцијама на Београдској берзи вредео је чак 1,852 милијарди евра, а последњих година неколико десетина милиона евра. Изузетак је 2019. када је држава откупљивала акције Комерцијалне банке, што је био једнократан посао, И тада је промет износио 346,2 милиона евра. Ни поређење са околним берзама нам не иде у прилог. Љубљанска и Загребачка берза имају готово десет пута већи промет акција у односу на Београдску.

Дневни промет у лошим данима износи неколико хиљада евра, а бољим трговачким даном се сматра када промет буде од 30.000 до 40.000 евра. При том за то није заслужно трговање акцијама, већ државним дужничким хартијама од вредности. Зато стручњаци кажу да је берза постала тржиште дуга, а не акција компанија. Пошто на тржишту капитала новац не могу да прибаве предузећа прелазе у нижи облик организационе форме као што је друштво са ограниченом одговорношћу што им смањује трошкове и обавезе и поједностављује начин функционисања.

Српске компаније већ годинама с тржишта капитала само излазе, то јест напуштају берзу, а на њу не улазе. Постоји само један изузетак, а то је било пре три године када се компанија „Финтел енергија” појавила на берзи и спровела иницијалну јавну понуду.

Белекс 15, а то је индекс најликвиднијих предузећа која се котирају на берзи више не броји 15 фирми, већ 11. Тржиште капитала су напустиле многе компаније – „Хемофарм”, „Имлек”, „Бамби”, АИК банка, „Сојапротеин”, „Ваљаоница бакра”, „Галеника Фитофармација”, „Напред”, „Дијамант”…Укратко, берза је остала без атрактивних хартија за трговање.

Држава је у новембру прошле године донела Стратегију за развој тржишта капитала на шта се обавезала и ММФ-у. С обзиром на то да берза није живнула чини се да су у праву били стручњаци који су овај документ назвали мртвим словом на папиру. Напомињу да стратегијом нису констатовани кључни проблеми тржишта, а предложена решења су све само не конкретне мере за тржиште које се налази на дну.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rade
Osiguravajuce kuce, pogotovo ove drzavne su cist lopovluk! Potpuno je u pravu Zoran kad kaze "burazersko koruptivni kapitalizam". U sprezi sa sudovima i policijom dobijamo ovo gde danas zivimo. Zemlju potpunog apsurda.
zoran
Beogradska berza je “sala”. I bice tako dok god imamo burazersko koruptivni kapitalizam. Jedino bitno je uvezati se sa nekim politicarem i zakaciti na drzavne jasle i naduvane fakture.
Proffa
Mi smo u zlatnom dobu,mi smo prvi u svemu ( reče predsednik nekoliko puta),pa tržište nikom nije bitno u Srbiji ..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.