Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sami sebi oborili vrednost akcija

Deoničari „Dunav osiguranja” požurili su da ih prodaju, a stručnjaci objašnjavaju da zbog malog berzanskog prometa kakav je kod nas nema prave slike vrednosti
(Фото Д. Јевремовић)

Akcionari ovdašnjih kompanija koje se kotiraju na berzi baš nemaju sreće sa tom imovinom. Drugačije rečeno, nemaju neku veliku korist od svog akcionarstva i češći su slučajevi da su gubili kapital nego da su ga uvećavali. Najsvežiji primer su svakako akcije „Dunav osiguranja”. Ova osiguravajuća kuća je u decembru prošle godine zaposlenima i penzionerima dala besplatne akcije u vrednosti od 200 evra po godini staža. U tom trenutku tržišna, odnosno berzanska vrednost deonica bila je tri puta veća od nominalne po kojoj su dodeljene.

Sada, samo nekoliko meseci kasnije, svedočimo njihovom velikom urušavanju. Brokerska kuća „Momentum sekjuritiz” izvestila je, da su nakon zvaničnog uknjiženja, akcije kompanije zabeležile oštar pad tržišne vrednosti. Akcije „Dunava” su se faktički više nego prepolovile u odnosu na vrednost iz prošle godine kada je objavljena emisija iz društvenog kapitala kompanije. Poslednja cena koja je na berzi postignuta u sredu je 1.318 dinara, a pad u tri dana za više od 50 odsto je u velikoj meri posledica žurbe akcionara da ih prodaju. Ponuda akcija je bila velika, a kupaca malo.

Uknjižavanjem akcija u Centralni registar hartija od vrednosti omogućeno im je raspolaganje ovim hartijama, odnosno trgovanje na berzi. Podsećanja radi, akcionari su dobili oko 18 odsto kapitala.

Prema poslednjoj ceni akcija tržišna vrednost „Dunav osiguranja” iznosi oko 20 milijardi dinara što je oko 170 miliona evra.

Nenad Gujaničić broker pomenute kuće kaže da je najveći problem domaćeg tržišta kapitala dugogodišnja slaba zaštita prava manjinskih akcionara što je dovelo do oseke investitora pa je promet izuzetno loš.

„Tako dolazimo do situacije da iole veća ponuda akcija, poput ove u slučaju ’Dunav osiguranja’, dovodi do drastičnog pada njihove vrednosti. Promet akcija najvećih kompanija na dnevnom nivou bude po nekoliko hiljada evra pa je pravo pitanje koliko se te vrednosti zaista mogu smatrati realnim i merodavnim”, navodi Gujaničić.

Situacija da su se u kratkom roku prepolovile akcije ove osiguravajuće kuće u kojoj država ima 77 odsto udela sigurno neće povratiti poverenje akcionara u berzu. Ipak, nije na ovdašnjem tržištu kapitala sve uvek bilo ovako crno. U drugoj polovini dvehiljaditih, sve do izbijanja svetske ekonomske krize, na tržištu kapitala bilo je vrlo živo. Od tada berza kao da se gasi. Poređenja radi, 2007. promet akcijama na Beogradskoj berzi vredeo je čak 1,852 milijardi evra, a poslednjih godina nekoliko desetina miliona evra. Izuzetak je 2019. kada je država otkupljivala akcije Komercijalne banke, što je bio jednokratan posao, I tada je promet iznosio 346,2 miliona evra. Ni poređenje sa okolnim berzama nam ne ide u prilog. Ljubljanska i Zagrebačka berza imaju gotovo deset puta veći promet akcija u odnosu na Beogradsku.

Dnevni promet u lošim danima iznosi nekoliko hiljada evra, a boljim trgovačkim danom se smatra kada promet bude od 30.000 do 40.000 evra. Pri tom za to nije zaslužno trgovanje akcijama, već državnim dužničkim hartijama od vrednosti. Zato stručnjaci kažu da je berza postala tržište duga, a ne akcija kompanija. Pošto na tržištu kapitala novac ne mogu da pribave preduzeća prelaze u niži oblik organizacione forme kao što je društvo sa ograničenom odgovornošću što im smanjuje troškove i obaveze i pojednostavljuje način funkcionisanja.

Srpske kompanije već godinama s tržišta kapitala samo izlaze, to jest napuštaju berzu, a na nju ne ulaze. Postoji samo jedan izuzetak, a to je bilo pre tri godine kada se kompanija „Fintel energija” pojavila na berzi i sprovela inicijalnu javnu ponudu.

Beleks 15, a to je indeks najlikvidnijih preduzeća koja se kotiraju na berzi više ne broji 15 firmi, već 11. Tržište kapitala su napustile mnoge kompanije – „Hemofarm”, „Imlek”, „Bambi”, AIK banka, „Sojaprotein”, „Valjaonica bakra”, „Galenika Fitofarmacija”, „Napred”, „Dijamant”…Ukratko, berza je ostala bez atraktivnih hartija za trgovanje.

Država je u novembru prošle godine donela Strategiju za razvoj tržišta kapitala na šta se obavezala i MMF-u. S obzirom na to da berza nije živnula čini se da su u pravu bili stručnjaci koji su ovaj dokument nazvali mrtvim slovom na papiru. Napominju da strategijom nisu konstatovani ključni problemi tržišta, a predložena rešenja su sve samo ne konkretne mere za tržište koje se nalazi na dnu.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rade
Osiguravajuce kuce, pogotovo ove drzavne su cist lopovluk! Potpuno je u pravu Zoran kad kaze "burazersko koruptivni kapitalizam". U sprezi sa sudovima i policijom dobijamo ovo gde danas zivimo. Zemlju potpunog apsurda.
zoran
Beogradska berza je “sala”. I bice tako dok god imamo burazersko koruptivni kapitalizam. Jedino bitno je uvezati se sa nekim politicarem i zakaciti na drzavne jasle i naduvane fakture.
Proffa
Mi smo u zlatnom dobu,mi smo prvi u svemu ( reče predsednik nekoliko puta),pa tržište nikom nije bitno u Srbiji ..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.