Да ли ће Бајден опростити принцу Мухамеду

Џо­зеф Бај­ден је на­ме­ра­вао да пре­ђе на чи­сте тех­но­ло­ги­је и осло­бо­ди се енер­гет­ске за­ви­сно­сти од Са­у­диј­ске Ара­би­је, али га је рат у Укра­ји­ни ус­по­рио на оба пу­та.

Шест ме­се­ци пре из­бо­ра за Кон­грес, Аме­ри­кан­ци пла­ћа­ју го­ри­во ску­пље не­го икад. Док су про­шлог ок­то­бра у про­се­ку из­два­ја­ли 3,3 до­ла­ра по га­ло­ну, да­нас га­лон пла­ћа­ју 4,3 до­ла­ра (от­при­ли­ке 124 ди­на­ра за ли­тар).

Рат у Укра­ји­ни по­кре­нуо је енер­гет­ску кри­зу, а шеф Бе­ле ку­ће још је и за­бра­нио увоз ру­ске наф­те да би ка­знио Мо­скву због на­па­да на Укра­ји­ну. Због то­га је ва­шинг­тон­ска ад­ми­ни­стра­ци­ја при­ну­ђе­на да, су­прот­но оно­ме што је обе­ћа­ва­ла, под­сти­че до­ма­ћу про­из­вод­њу наф­те и дру­гих за­га­ђи­ва­ча ва­зду­ха.

Аме­рич­ки ли­дер је на тр­жи­ште пу­стио наф­ту из др­жав­них ре­зер­ви, док је про­из­во­ђа­чи­ма по­ру­чио да поч­ну да бу­ше у по­тра­зи за цр­ним зла­том у но­вим под­руч­ји­ма, кад им је вла­да, упр­кос бри­зи за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не, већ до­зво­ли­ла да про­ши­ре би­знис на но­ва нафт­на по­ља, пре­но­си „Би­знис ин­сај­дер”. Ад­ми­ни­стра­ци­ја је не­дав­но об­ја­ви­ла да ће при­вре­ме­но одо­бри­ти и бен­зин Е-15, чи­ја је про­да­ја то­ком ле­та за­бра­ње­на у ве­ћем де­лу зе­мље. Е-15 се до­би­ја кад се бен­зи­ну до­да ета­нол, ко­ји се пра­ви од ку­ку­ру­за. Вла­да пред­сед­ни­ка Ба­ра­ка Оба­ме за­бра­ни­ла је ко­ри­шће­ње овог би­о­ди­зе­ла то­ком лет­њих ме­се­ци јер по­гор­ша­ва си­ту­а­ци­ју са смо­гом, док ве­ћа про­из­вод­ња ку­ку­ру­за до­при­но­си ефек­ту ста­кле­не ба­ште. Ипак, Бај­де­но­ва вла­да је одо­бри­ла ово би­о­го­ри­во да би по­ве­ћа­ла по­ну­ду и спре­чи­ла да­љи раст це­на. Иако ма­ли број Аме­ри­ка­на­ца то­чи би­о­ди­зел, у За­пад­ном кри­лу се на­да­ју да ће Е-15 обо­ри­ти це­ну го­ри­ва за де­сет цен­ти по га­ло­ну.

Ор­га­ни­за­ци­је за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не кри­ти­ку­ју Бај­де­на да је за­рад крат­ко­роч­них ин­те­ре­са скре­нуо с ду­го­роч­ног кур­са, а то је бор­ба про­тив кли­мат­ских про­ме­на. Аве­ни­ја Пен­сил­ва­ни­ја ра­ни­је је пред­ло­жи­ла да др­жа­ва са 300 ми­ли­јар­ди до­ла­ра по­мог­не про­из­во­ђа­чи­ма об­но­вљи­вих из­во­ра енер­ги­је и за че­твр­ти­ну сма­њи еми­си­ју штет­них га­со­ва до 2030. Иако је пред­лог про­шао у Пред­став­нич­ком до­му, Се­нат ни­је дао „зе­ле­но све­тло” јер су се, осим ре­пу­бли­ка­на­ца, ус­про­ти­ви­ли и по­је­ди­ни де­мо­крат­ски се­на­то­ри.

Ка­ко је наф­та по­но­во у мо­ди, Бај­ден ће мо­ра­ти да се при­бли­жи још не­че­му, тач­ни­је – не­ко­ме од ко­га је же­лео да се дис­тан­ци­ра. Са­у­диј­ска Ара­би­ја је бли­зак аме­рич­ки са­ве­зник, али но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја не же­ли да по­ка­же при­сност и с пре­сто­ло­на­след­ни­ком Му­ха­ме­дом бин Сал­ма­ном, за ко­га је Цен­трал­на оба­ве­штај­на аген­ци­ја за­кљу­чи­ла да је на­ре­дио ма­са­кри­ра­ње ди­си­ден­та Џа­ма­ла Ха­шо­ги­ја 2018. у Ис­тан­бу­лу. Бај­ден је сма­трао да је ње­гов прет­ход­ник До­налд Трамп био ису­ви­ше по­пу­стљив пре­ма са­у­диј­ском прин­цу, а пре­ма пи­са­њу ли­бе­рал­них ме­ди­ја, упра­во је то раз­лог за­што је на­след­ник тро­на у Ри­ја­ду не­дав­но уло­жио две ми­ли­јар­де до­ла­ра у тек по­кре­ну­ту ком­па­ни­ју Трам­по­вог зе­та Џа­ре­да Ку­шне­ра. Ка­ко пи­ше „Ве­ни­ти фер”, Са­у­диј­ска Ара­би­ја је на прин­че­во ин­си­сти­ра­ње из­дво­ји­ла по­ме­ну­ти но­вац иако су оста­ли чла­но­ви са­у­диј­ског др­жав­ног фон­да упо­зо­ра­ва­ли да је ин­ве­сти­ци­ја у но­ви Ку­шне­ров би­знис „ри­зич­на”, „пре­те­ра­на” и „ни у че­му не­за­до­во­ља­ва­ју­ћа”. Ме­ди­ји по­до­зре­ва­ју да ов­де ни­је реч о обич­ном по­сло­ва­њу, већ да Му­ха­мед бин Сал­ман вра­ћа услу­гу на­кон што га је бив­ши аме­рич­ки пред­сед­ник бра­нио упр­кос тврд­ња­ма ЦИА.

Трамп ни­је хтео да за­о­штра­ва од­но­се са за­лив­ском те­о­кра­ти­јом, не са­мо због то­га што САД ку­пу­ју са­у­диј­ску наф­ту, већ и због то­га што је ње­го­ва вла­да уго­во­ри­ла про­да­ју ве­ли­ких ко­ли­чи­на аме­рич­ког оруж­ја Ри­ја­ду. Ку­шнер се као са­вет­ник у Бе­лој ку­ћи осла­њао на прин­ца Му­ха­ме­да у бли­ско­и­сточ­ној по­ли­ти­ци па су њих дво­ји­ца до­го­во­ри­ли Авра­мов­ски спо­ра­зум, ко­ји је озна­чио по­че­так ди­пло­мат­ских од­но­са из­ме­ђу Изра­е­ла и не­ко­ли­ко арап­ских мо­нар­хи­ја.

Иако је Бај­ден у кам­па­њи обе­ћао да ће од за­лив­ске кра­ље­ви­не на­пра­ви­ти „от­пад­нич­ку др­жа­ву”, ње­го­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја ни­је уве­ла санк­ци­је Ри­ја­ду ни због Ха­шо­ги­је­вог уби­ства ни због стра­да­ња ци­ви­ла и ра­за­ра­ња у је­мен­ском ра­ту, у ко­ји је Са­у­диј­ска Ара­би­ја ак­тив­но укљу­че­на. У по­чет­ку је ак­ту­ел­на ва­шинг­тон­ска ад­ми­ни­стра­ци­ја иг­но­ри­са­ла прин­ца, али од по­чет­ка ра­та у Укра­ји­ни тра­жи на­чин да по­пра­ви од­но­се с Ри­ја­дом и ис­по­слу­је ве­ћу про­из­вод­њу наф­те. Ка­ко је пи­сао „Вол­стрит џор­нал”, Бај­ден је пре­сто­ло­на­след­ни­ка по­звао те­ле­фо­ном, али је овај од­био да се ја­ви. За двор у Ри­ја­ду ни­је до­вољ­но што се Аме­ри­ка се­ти­ла да Му­ха­мед бин Сал­ман по­сто­ји, већ тра­жи и да Бај­ден за­бо­ра­ви на Ис­тан­бул и би­ло ка­кво из­оп­шта­ва­ње, ка­ко мо­нар­хи­је, та­ко и ње­ног пре­сто­ло­на­след­ни­ка.