Ренесанса ноћних возова у Европи

„Путујем фантастичним возом украјинске железнице из Кијева до Пољске”, похвалио се недавно Борис Џонсон у кратком видео-прилогу на „Твитеру” после сусрета с Володимиром Зеленским. Није он једини званичник који је у Украјину последњих недеља стигао возом. И челници ЕУ Урсула фон дер Лајен и Ђузеп Борељ, пре Џонсона, нису у Кијев долетели авионом, већ су стигли шинама.

И док западни лидери силом ратних прилика из безбедносних разлога у кратке посете Кијеву, уместо авионом, стижу возом, железница у Европи, али и у другим деловима света, доживљава праву ренесансу.

Драматичне климатске промене, али и двогодишња пандемија ковида 19, учиниле су да путовање железницом постане све привлачније, као еколошка алтернатива авионским летовима на кратким линијама. У истраживању магазина „Форбс” 81 одсто анкетираних путника рекао је да ће размотрити могућност да путује возом, док су се 32 процената изјаснила да ће у 2022. години, уместо авиону, предност дати железници.

Растућа популарност путовања железницом на Старом континенту није само ехо славних дана „Оријент експреса”. Пораст железничког путничког саобраћаја један је од циљева Европског зеленог договора, како би се постигли амбициозни климатски циљеви и смањило глобално загревање.

Према анализи британског Министарства за пословање, енергију и индустријску стратегију, авионски летови на домаћим линијама по једном путнику остављају највећи угљенични отисак – чак 255 милиграма угљен-диоксида по пређеном километру. Насупрот ваздушном саобраћају, путовање возом је еколошки најприхватљивије, јер се по путнику емитује само 41 грам угљен-диоксида по километру.

Француска и Аустрија су међу првим земљама у ЕУ које су дале предност путовању возом у односу на авио-летове. Париз је поставио услов „Ер Франсу” за добијање финансијске помоћи државе да укине домаће летове на линијама краћим од два сата где постоји могућност путовања железницом.

Аустријска влада је поставила сличан услов „Аустријан ерлајнсу”. Од авио-компаније су захтевали да обустави свој педесетоминутни лет између Беча и Салцбурга, јер раздаљину између ова два града путници могу да пређу возом за око три сата.

Пре пандемије у Европској унији је само осам одсто путника као превозно средство користило железницу. А онда су санитарне мере које су државе уводиле како би зауставиле ширење вируса корона пореметиле планове авио-превозника. То је била шанса за железницу. Европска комисија је 2021. прогласила „Годином европске железнице” како би популаризовала путовање возом. Током кампање популарисања железнице „Европа експрес” специјални европски воз са званичницима из Брисела обишао је прошле године 100 градова у свим земљама чланицама ЕУ.

Да би путовање возом постало атрактивно не само за туристе, већ и за пословне људе, започела је и замена застареле инфраструктуре, уз увођење ноћних линија с колима за спавање између европских метропола, али и грађење брзих пруга, посебно у централној и источној Европи.

„Циљ је да се ниједан бизнисмен не одлучи за путовање авионом ако тај пут може прећи возом за мање од четири сата. Намера је и да туристи и просечни путници изаберу железницу за путовања која трају до шест сати”, каже за „Њујорк тајмс” Алберто Мацола, извршни директор Заједнице европских железница у Бриселу.

За путовање ноћним возовима већ је почела да се тражи карта више. У Француској све већи број путника, од обичних грађана, преко локалних функционера, па до чланове владе, почиње да користи железничку услугу „кола за спавање”.

„Идеја да можете заспати у Паризу и пробудити се у Ници постаје све привлачнија. Омогућава вам да на Азурну обалу стигнете веома рано, одморни, а да притом уштедите на хотелским трошковима”, каже Ален Кракович, један од директора у Француској државној железници (СНЦФ).

Да би привукао путнике СНЦФ је већ увео карте по повољној цени од 19 евра за путовања ноћним возом од Париза до Нице ван летње сезоне. На истој релацији путовање авионом лоу-кост компаније „Изи џет” кошта 31 евро. Аустријске железнице (ОББ) већ су увеле ноћне возове који повезују Беч с Паризом и Амстердамом с почетном ценом карте од 30 евра за седење. А најјефтинији лет нискотарифном компанијом „Трансавија” на овим релацијама кошта 44 евра, без трошкова за пртљаг.

Упркос подршци Европске уније железници, владе евроблока су наставиле да упоредо дају и огромне субвенције авио-компанијама, али и то би могло да се промени услед рата у Украјини, пре свега због све скупљег горива.

Активиста „Гринписа ЕУ” Хервиг Шустер, који води кампању „Мобилност за све”, сматра мере Беча и Париза преломном тачком. Предлаже да због климатских промена Европска комисија забрани све комерцијалне авио-линије чији летови трају краће од шест сати, под условом да постоји алтернатива путовања возом.

Таква мера угасила би трећину европских авионских линија. Иако се владе чланица ЕУ мрште на овако радикалан предлог, Шустер истиче да су грађани спремни за овакву промену: истраживање „Гринписа” о климатским променама показује да 62 одсто Европљана подржава забрану комерцијалних летова на кратким релацијама.