Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чуваркућа у мравињаку да пара буде к’о мрава

Васкршња јаја на снегу у Музеју Старо село у Сирогојну (Фотодокументација музеја)

Ужице – Ововремене породице васкршње празнике углавном обележавају постом, шарањем јаја и свечаном трпезом. А у прошлости обредима поводом Васкрса народ је придавао већу пажњу. На просторима југозападне Србије цркве брвнаре биле су места васкршњег причешћа и народних вашара, док су у селима чуваркућу понегде закопавали у мравињак, а на Васкрс се офарбаним јајетом трљали по лицу.

У те обичаје, о којима пишу етнолози, некад се ступало осам недеља уочи Васкрса, празника над празницима, како се говорило. Тада су Месне покладе (делимичан пост кад се из јела избацује месо), које трају седмицу, до Белих поклада. На тај дан млади би рано устајали па на високом дрвећу правили љуљашке, око којих су се окупљали момци и девојке. Љуљајући се високо, девојке би изговарале: „Дабогда оволико порасла пшеница, кукуруз, конопља, лан...”

Затим од Белих поклада креће седмонедељни васкршњи пост (Велики пост), кад се уздржава од мрсне хране. С тим што црквено учење препоручује и друга уздржавања: не треба се свађати, грехе ваља опраштати и свакодневно се Богу молити. На Велики петак се фарбају јаја. Некада само од природних боја: у луковини, коприви, кори од стабла шљиве, ораховини. Мазање обојеног јајета уљем новијег је датума, јер се у селима овог краја, где је владала оскудица, зејтин вековима сматрао луксузом (целу славу некад су припремали само са једном флашом уља).

Свуда је присутан обичај да прво офабрано јаје мора бити црвено и оно се оставља као чуваркућа. Али има села у којима се оно закопава у засејану њиву као жртва божанству плодности, а понегде ставља у мравињак да би, по веровању, домаћин имао пара у новчанику као мрава.

На Васкрс је, наравно, свуда свечано. После молитве и причешћа у црквама народ се мрси офарбаним јајима, а понеко протрља васкршњим јајетом по лицу да би био здрав и румен. Старе цркве брвнаре, како пише етнолог Боса Росић, имале су посебну улогу у празновању Васкрса, ту се народ причешћивао и потом на вашарима окупљао.

– Народни сабори били су намењени за шире подручје, ту су се људи сретали и упознавали, ради чега су и грађене собрашице (родовске трпезе), поред већих цркава у које се долазило на неколико дана. Сеоска маса која се окупљала за Васкрс око ових богомоља, уморена предугим пешачењем, била је задивљена величином и лепотом црквеног комплекса – подсећа Боса Росић и то илуструје примером цркве брвнаре у златиборском селу Доброселица где је пре 201 године никла дрвена црква у којој се на Васкрс причешћује свако ко је српскога рода.

Некад је овај празник, додаје Боса, посебно био важан за сеоску омладину. Тога дана на вашаре полазе девојчице и дечаци, одрасли их примају у своје редове. Још у току зиме припремају нову одећу, али не више дечју већ девојачку или момачку. Младићи стављају лепе капе на главе, шије се чохано народно одело, а богатије девојке преко везених кошуља стављале су по ниску дуката. – Обично би се на Васкрс рађале симпатије међу младима, које би понекад биле крунисане браком. Године девојке се нису више бројале према стварној старости већ према години када је она на Васкрс кренула по вашарима. До своје двадесете сматране су младима, а за ону која пређе двадесету говорило се: „Е, богами, ако се ни ове године не уда престариће”, пошто су на сваки следећи Васкрс стизале млађе и лепше – описује обичаје Боса Росић.

                                                        

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Venera
Lep tekst, spomenik jednom vremenu koje više ne postoji u ovom obliku, bar što se tiče devojaka, hvala Bogu na tome. A običaje valja sačuvati...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.