Богати пензионери финансирају сиромашне

Како помоћи армији од 60.000 најсиромашнијих српских пензионера који месечно примају по 9.715 динара и то парама којих нема довољно у буџету? Да ли ићи на тражење финансијске инјекције ван буџета или је довољно смањити највише пензије које су у овом часу и до 10 пута веће од најнижих и прерасподелити их на социјално најугроженије. Која је то заправо права мера и чаробна формула која би пензионерима омогућила колико-толико пристојан живот?

Ово су кључна питања око којих се у влади последњих дана воде жестоки преговори. Како „Политика” сазнаје, договор се за сада не назире. Не постоји чак ни сагласност око тога како правно регулисати најављено септембарско повећање пензија – уредбом, како то предлажу премијер Мирко Цветковић и потпредседник Јован Кркобабић, или поштовати закон о пензијама, на чему инсистира Диана Драгутиновић, министар финансија. Расправља се заправо о томе да ли септембарско повећање треба да буде исто за све или је ипак неопходно дати више онима с најнижим принадлежностима.

Иако би прерасподела новца, односно смањење највиших пензија у корист оних са најнижим примањима, влади технички било најлакше, проблем је што таквих пензионера који месечно примају 90.043 динара у Србији има тек 40! Реч је махом о бившим припадницима МУП-а са пуним радним стажом од 40 и 45 година.

С друге стране, више од милион најстаријих прима просечну пензију од 19.026 динара. Када је реч о земљорадничким пензијама оне су још мање, износе од пет до шест хиљада динара, а таквих пензионера је око 250.000.

Јован Кркобабић, потпредседник владе, потврдио је да ће септембарског повећања сигурно бити. И то за 10 одсто, што практично значи да ће онај пензионер са 9.000 динара добити повишицу од 900 динара, а онај са 90.000 управо најнижу српску пензију – 9.000 динара.

Где је ту логика?

Јуриј Бајец, професор са Економског факултета, каже за „Политику” да је ово врло осетљиво питање, а како ће бити решено зависиће од политичког договора социјално одговорне владе која би морала да испуни своја предизборна обећања.

– Само смањењем највиших пензија, које у овом часу прима врло мали број пензионера, и прерасподелом на најсиромашније пензионере ништа се не постиже. Оно што би могло дати неке резултате јесте да се иде на смањење оних пензија које су изнад просека, али, с друге стране, и ти пензионери с правом могу да питају како то да они немају право на повећање кад су током радног века редовно уплаћивали пензијско осигурање – каже Бајец.

Марија Тодоровић, бивши члан Управног одбора ПИО фонда запослених, каже да су најаве да би септембарско повећање пензија за одређену групу пензионера могло бити и веће од 10 одсто изазвало је додатну пометњу међу најстаријима. Она каже да је лепо што актуелна министарка финансија жели питање пензија да регулише законом, али у ситуацији када скупштина не заседа, а радикали упорно ометају њен рад, питање је када ће пензијски закон уопште доћи на дневни ред. А од нове године треба да почне да се примењује.

– Уредба је заправо прелазно решење до новог закона који ће трајно регулисати ово повећање принадлежности – објашњава Марија Тодоровић и каже да смањење највиших пензија у корист оних с најнижим неће донети никоме користи. Мора се знати да пензије нико „одокативно” не одређује, оне су законом стечено право. И зарађене су током радног века. Онај ко је имао мала примања и кратко радио не може очекивати да има велику пензију. Тако да би била неправда ићи на смањење пензија онима који су радили 40 година и имали добар просек плата. Осим тога, у буџету се не би осетила никаква промена уколико се за тих 40, колико данас прима највишу пензију, оне не би повећавале.

Ако је жеља да се помогне најугроженијима, додаје, а постоји и стратегија о томе коју је донела претходна влада, нека то буде парама из буџета у одређеном износу.

Јасна Петровић