Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ”: ДЕМОГРАФСКА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ

До 2050. биће нас за петину мање

Ако се наставе постојећи популациони трендови, готово три четвртине области у Србији до 2100. године изгубиле би више од половине свог становништва. Борска област би чак дочекала крај овог века без младог становништва
(Фото А. Васиљевић)

Опште је позната чињеница да се становништво у Србији смањује и демографски стари. Стога не чуди да најновији извештај УНДП-а о људском развоју у Србији указује да ће се њена популација смањити највероватније за петину до 2050. године или за две петине до краја века ако изостану било какве мере јавних политика у домену демографског развоја. Међутим, далеко важнија порука извештаја јесте да се иза поједностављеног стереотипа о депопулацији крију вишеслојни демографски изазови које одликује изражена просторна неравномерност. Занемаривање огромног јаза у демографским капацитетима између области и региона Србије, као и селективно третирање покретача популационе динамике од доносилаца одлука у последњих 30 година, представља главну препреку за разумевање и превазилажење дубоке демографске кризе у којој се налазимо.

Индекс људског развоја, који редовно објављују Уједињене нације, представља широко прихваћену синтетску меру општег напретка у образовању, здрављу и животном стандарду становништва. Иако је према садашњој вредности овог индекса Србија закорачила међу земље с веома високим степеном људског развоја, она ипак заостаје за већином европских држава, укључујући своје суседе, међу којима су само Босна и Херцеговина, Албанија и Северна Македонија рангиране ниже од ње. Ситуација пак постаје сложенија ако се с националног спустимо на ниво региона и области. Упркос ниском рангирању према индикаторима депопулације, неке области су високо котиране у погледу људског развоја због дужег животног века (нпр. златиборска) или вишег индекса бруто националног дохотка (БНД), нпр. борска. С друге стране, браничевска област је, и поред релативно високог индекса БНД-а, ниско рангирана због далеко најнижег индекса образовања у земљи. Област главног града једина је која је на сличном нивоу људског развоја као нека држава чланица ЕУ (Пољска), док су све друге или на нивоу преосталих кандидата за чланство у ЕУ на западном Балкану, или земаља Средње и Јужне Америке, односно Блиског истока и Северне Африке.

Овакви налази, у условима нове демографске реалности, која подразумева смањење и старење популације, указују да јавне политике усмерене ка побољшању демографског профила Србије треба да омогуће да свака област у земљи унапређује димензије људског развоја које су за њу најрелевантније. Нажалост, управо такав приступ упадљиво недостаје постојећим стратегијама и законским решењима утемељеним на једнодимензионалној концепцији јавних политика, која не уважава (под)регионалне специфичности, нити доноси јасне демографске ефекте у већини области у земљи.

Штавише, очекује се ширење јаза између севера и југа земље према индикаторима демографског и људског развоја. Група области у региону Јужне и источне Србије до 2050. године највероватније би изгубила између 40 одсто и 50 одсто свог становништва. Ако се наставе постојећи трендови у стопама рађања и доживљења (што подразумева њихово благо побољшање), готово три четвртине области у Србији до 2100. године изгубиле би више од половине свог становништва, и поред очекиване трансформације миграционог профила земље од нето емиграције ка нето имиграцији после 2030–2035. године. Борска област би чак дочекала крај овог века без младог становништва, што је већ сада случај с неким насељима у том подручју.

Чак и када би се остварила мало вероватна будућност с данашњег демографског становишта, која претпоставља прилично брзо достизање нивоа рађања блиског простој репродукцији и његово одржавање до краја века, не би се повратио актуелни број становника на националном нивоу, већ само у подручјима која су у стању да привуку мигранте, док би свака друга област популационо била упола мања него данас. Притом би области чија седишта представљају највећи градови Србије могле и значајно да увећају своје становништво, чак и ако не достигну стопе рађања потребне за замену генерација. Другим речима, политике усмерене ка подстицању рађања на крају би, мада после изразито дугог периода, могле имати ефекта на националном нивоу, али на рачун већине области које су погођене исељавањем и рапидним старењем становништва. Овакав налаз сугерише искључиво холистичку стратегију одговора на импликације демографских промена у Србији, која треба да обухвати не само покретаче ниског фертилитета и неповољних миграционих образаца већ и све три димензије индекса људског развоја. Ако би се кренуло тим путем, депопулација или старење становништва вероватно више не би били главни демографски изазови у већини области у земљи.

*Научни саветник, управник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у Београду

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Bice i drugih manje
Budimir Djokić
Slovenija, Češka i Slovačka čujem nemaju problema sa niskim priraštajem i iseljavanjem. Uredimo državu po uzoru na njih. Ali to se neće destiti jer nekome u ovoj zemlji to ne odgovara. Zato ćemo nestati.
Seobe
Doci ce neki drugi
Yugocinik
Ne mogu srpske majke roditi i iskolovati toliko dece koje EU i druge razvijene svetske ekonomije ne mogu asimilirati. Resenje je vrlo prosto. Kada Srbija ostvari enormni industrijski - privrdni rast i kad drasticno skoci opsti standard sa velikim platama, penzijama, razvijenim zdravstvom, skolstvom............ siguran sam da od tog trenutka nece proci ni 100 godina, a situacija sa natalitetom ce poceti da se popravlja. Moze to i nesto brze, al' to podrazumeva veliki priliv imigranata.
Чињеницаревић
Причали шта причали као нпр. да је у УСА 12357 Срба како је на симпозијуму о дијаспори рачунала СНУ то ништа не значи јер реалност је реалност по јавно доступним документима само у државе оебса у 2016. ушло је 56700 грађана Србије који нису изашли (Политикин текст из 2016.) по званичним подацима у прва три месеца 2022. депопулација је 21000 Срба толико је више умрло него рђено па ви рачунајте , ако нас буде 2 милиона 2050 биће добро а Ви како хоћете некад је и лаж добра.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.