Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DOSIJE „POLITIKE”: DEMOGRAFSKA BUDUĆNOST SRBIJE

Do 2050. biće nas za petinu manje

Ako se nastave postojeći populacioni trendovi, gotovo tri četvrtine oblasti u Srbiji do 2100. godine izgubile bi više od polovine svog stanovništva. Borska oblast bi čak dočekala kraj ovog veka bez mladog stanovništva
(Фото А. Васиљевић)

Opšte je poznata činjenica da se stanovništvo u Srbiji smanjuje i demografski stari. Stoga ne čudi da najnoviji izveštaj UNDP-a o ljudskom razvoju u Srbiji ukazuje da će se njena populacija smanjiti najverovatnije za petinu do 2050. godine ili za dve petine do kraja veka ako izostanu bilo kakve mere javnih politika u domenu demografskog razvoja. Međutim, daleko važnija poruka izveštaja jeste da se iza pojednostavljenog stereotipa o depopulaciji kriju višeslojni demografski izazovi koje odlikuje izražena prostorna neravnomernost. Zanemarivanje ogromnog jaza u demografskim kapacitetima između oblasti i regiona Srbije, kao i selektivno tretiranje pokretača populacione dinamike od donosilaca odluka u poslednjih 30 godina, predstavlja glavnu prepreku za razumevanje i prevazilaženje duboke demografske krize u kojoj se nalazimo.

Indeks ljudskog razvoja, koji redovno objavljuju Ujedinjene nacije, predstavlja široko prihvaćenu sintetsku meru opšteg napretka u obrazovanju, zdravlju i životnom standardu stanovništva. Iako je prema sadašnjoj vrednosti ovog indeksa Srbija zakoračila među zemlje s veoma visokim stepenom ljudskog razvoja, ona ipak zaostaje za većinom evropskih država, uključujući svoje susede, među kojima su samo Bosna i Hercegovina, Albanija i Severna Makedonija rangirane niže od nje. Situacija pak postaje složenija ako se s nacionalnog spustimo na nivo regiona i oblasti. Uprkos niskom rangiranju prema indikatorima depopulacije, neke oblasti su visoko kotirane u pogledu ljudskog razvoja zbog dužeg životnog veka (npr. zlatiborska) ili višeg indeksa bruto nacionalnog dohotka (BND), npr. borska. S druge strane, braničevska oblast je, i pored relativno visokog indeksa BND-a, nisko rangirana zbog daleko najnižeg indeksa obrazovanja u zemlji. Oblast glavnog grada jedina je koja je na sličnom nivou ljudskog razvoja kao neka država članica EU (Poljska), dok su sve druge ili na nivou preostalih kandidata za članstvo u EU na zapadnom Balkanu, ili zemalja Srednje i Južne Amerike, odnosno Bliskog istoka i Severne Afrike.

Ovakvi nalazi, u uslovima nove demografske realnosti, koja podrazumeva smanjenje i starenje populacije, ukazuju da javne politike usmerene ka poboljšanju demografskog profila Srbije treba da omoguće da svaka oblast u zemlji unapređuje dimenzije ljudskog razvoja koje su za nju najrelevantnije. Nažalost, upravo takav pristup upadljivo nedostaje postojećim strategijama i zakonskim rešenjima utemeljenim na jednodimenzionalnoj koncepciji javnih politika, koja ne uvažava (pod)regionalne specifičnosti, niti donosi jasne demografske efekte u većini oblasti u zemlji.

Štaviše, očekuje se širenje jaza između severa i juga zemlje prema indikatorima demografskog i ljudskog razvoja. Grupa oblasti u regionu Južne i istočne Srbije do 2050. godine najverovatnije bi izgubila između 40 odsto i 50 odsto svog stanovništva. Ako se nastave postojeći trendovi u stopama rađanja i doživljenja (što podrazumeva njihovo blago poboljšanje), gotovo tri četvrtine oblasti u Srbiji do 2100. godine izgubile bi više od polovine svog stanovništva, i pored očekivane transformacije migracionog profila zemlje od neto emigracije ka neto imigraciji posle 2030–2035. godine. Borska oblast bi čak dočekala kraj ovog veka bez mladog stanovništva, što je već sada slučaj s nekim naseljima u tom području.

Čak i kada bi se ostvarila malo verovatna budućnost s današnjeg demografskog stanovišta, koja pretpostavlja prilično brzo dostizanje nivoa rađanja bliskog prostoj reprodukciji i njegovo održavanje do kraja veka, ne bi se povratio aktuelni broj stanovnika na nacionalnom nivou, već samo u područjima koja su u stanju da privuku migrante, dok bi svaka druga oblast populaciono bila upola manja nego danas. Pritom bi oblasti čija sedišta predstavljaju najveći gradovi Srbije mogle i značajno da uvećaju svoje stanovništvo, čak i ako ne dostignu stope rađanja potrebne za zamenu generacija. Drugim rečima, politike usmerene ka podsticanju rađanja na kraju bi, mada posle izrazito dugog perioda, mogle imati efekta na nacionalnom nivou, ali na račun većine oblasti koje su pogođene iseljavanjem i rapidnim starenjem stanovništva. Ovakav nalaz sugeriše isključivo holističku strategiju odgovora na implikacije demografskih promena u Srbiji, koja treba da obuhvati ne samo pokretače niskog fertiliteta i nepovoljnih migracionih obrazaca već i sve tri dimenzije indeksa ljudskog razvoja. Ako bi se krenulo tim putem, depopulacija ili starenje stanovništva verovatno više ne bi bili glavni demografski izazovi u većini oblasti u zemlji.

*Naučni savetnik, upravnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Bice i drugih manje
Budimir Djokić
Slovenija, Češka i Slovačka čujem nemaju problema sa niskim priraštajem i iseljavanjem. Uredimo državu po uzoru na njih. Ali to se neće destiti jer nekome u ovoj zemlji to ne odgovara. Zato ćemo nestati.
Seobe
Doci ce neki drugi
Yugocinik
Ne mogu srpske majke roditi i iskolovati toliko dece koje EU i druge razvijene svetske ekonomije ne mogu asimilirati. Resenje je vrlo prosto. Kada Srbija ostvari enormni industrijski - privrdni rast i kad drasticno skoci opsti standard sa velikim platama, penzijama, razvijenim zdravstvom, skolstvom............ siguran sam da od tog trenutka nece proci ni 100 godina, a situacija sa natalitetom ce poceti da se popravlja. Moze to i nesto brze, al' to podrazumeva veliki priliv imigranata.
Чињеницаревић
Причали шта причали као нпр. да је у УСА 12357 Срба како је на симпозијуму о дијаспори рачунала СНУ то ништа не значи јер реалност је реалност по јавно доступним документима само у државе оебса у 2016. ушло је 56700 грађана Србије који нису изашли (Политикин текст из 2016.) по званичним подацима у прва три месеца 2022. депопулација је 21000 Срба толико је више умрло него рђено па ви рачунајте , ако нас буде 2 милиона 2050 биће добро а Ви како хоћете некад је и лаж добра.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.