Почела битка за Алијансу

Шта се то на безбедносно-војном плану променило у и око Србије у последњих месец дана? Осама бин Ладен није упутио никакву претећу поруку Београду, Хашим Тачи и друштво уживају у новој самопроглашеној држави и косовским пасошима, а ми смо добили нову владу. Истина, ту и тамо било је и мало туче по београдским улицама, али то су све наша деца. Која не знају шта раде. Поводом тога, и наравно око хапшења Радована Караџића, заседао је и скупштински одбор за безбедност чији се чланови баве ко је кога ухапсио, држао противзаконито у некаквој собици од затвора три дана, ко је први кренуо у макљажу, полиција или наша деца... Одбор за безбедност парламента Србије?

У другим државама такав се одбор бави највишим питањима стратегије и војне доктрине земље, проблемима модернизације оружаних снага и безбедносним изазовима у будућности. Не и дилемама јесу ли на улицама Београда била преврнута два, или три контејнера са ђубретом, поломљена три, или четири семафора. Можда би такав одбор у Србији требало да се мало позабави и цивилном контролом оружаних снага, о чему се после смене бившег режима даноноћно причало, расправљало, снимали се филмови, организовали округли столови, симпозији, докторирало се на томе. И онда, одједном ништа више. Све утихнуло.

Но, да о нашој безбедности има ко да брине, показала је ових дана једна невладина организација која је изабрала тему: неутралност. Колико је то добро за Србију, колико није, колико кошта, колико нам прети опасност извана, ко су нам пријатељи, а ко непријатељи, има ли неутралност неке историјске корене на овим просторима, је ли неутралност преживела категорија...

Углавном, питања су врло суптилно изабрана, а још више поређана. На начин из којег се апсолутно јасно види шта онај ко пита воли и шта би хтео да чује.

Но, да не дуљим, тема ме није изненадила, изненадило ме је то да једна владина организација кроз тему о неутралности, заправо, започиње у Србији битку за добар имиџ НАТО-а. Досада је то био посао владиних организација. Није спорно да је тема финансијски врло конјунктурна, да на Западу има много оних који ће ту тему да подрже, коначно тема је актуелна и сасвим је легитимно истраживати је. (/slika2)Поготово ако је то пројекат који се исплати. Једино ме чуди зашто та тема није била тако истраживана пре него је парламент Србије донео одлуку о проглашењу војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би била донета коначна оцена о том питању. Јер, овако, могло би неком наивцу или недобронамерном, да испадне да дотична невладина организација креће у врло суптилну кампању да се организује референдум по том питању, или да се одлука парламента Србије о војној неутралности промени и без референдума.

Вероватно, то и није био циљ тог истраживања, па ни неке врсте округлог стола о неутралности коју је та НВО ових дана организовала. Не знам да ли су том приликом своје ставове изнела и нека активна војна лица. Не знам јесу ли тајни, или придружени чланови „Атлантског клуба”, или не, тек активна војна лица не би уопште смела да говоре о неутралности, јер то је како војна тако и политичка категорија. А политику смо, је ли, изместили из војске?

Неутралност је политичко-правни статус државе која није у рату ни са једном зараћеном страном, што значи да неутралност претпоставља постојање међународног оружаног сукоба. Статус стално неутралне државе, односно неутрализоване државе, стиче се, дакле, на основу међународног уговора, што све значи да је одлука Народне скупштине о неутралности Србије била више декларативно-политичког карактера, заправо то је била нека врста последњег апела Западу да не подржава сецесију Космета. Са друге стране, ко то тера Србију да се сврстава и против кога? Против међународног тероризма? У реду, ми смо против тог тероризма, али да ли држава Србија мора због Осаме бин Ладена да улази у НАТО? Којег у Русији не доживљавају као војни пакт против Бин Ладена. У историјском контексту, питање је да ли Србији треба сврставање против Русије, јер ширење НАТО-а на исток јесте процес против интереса Русије? Но, Србија није ни Бугарска, ни Мађарска, ни Пољска ни Чешка, па да свој нови идентитет тражи у грчевитом антируском ставу. Јер, ми нисмо били под Русима после Другог светског рата, нисмо били ни чланица Варшавског уговора.

Да ли неутрална Србија некога угрожава? Хоће ли Србија као неутрална држава да некога војно нападне? Неће, па зашто онда њена таква позиција некоме смета? Не угрожавамо никога, узели су нам противправно део територије и још желе да нас додатно „дисциплинују”. Можда кујемо опаке планове за нове ратове? Наоружавамо се да војно вратимо Космет?

(/slika3)Наравно да војна неутралност финансијски може више да кошта него сврставање у НАТО, иако је и то питање за озбиљну стручну расправу. Неки кажу да чланство у НАТО-у значи и безбедност за наше границе. Нама су те границе променили управо наши пријатељи из НАТО-а. Нису нас ни питали. Неки кажу да ако уђемо у НАТО неће у питање доћи Војводина и Санџак. А зашто био то дошло у питање? Неки кажу, зато што не слушамо.

Проглашена војна неутралност Србије највише проблема задаје, наравно, Министарству одбране Србије, чији се сваки корак у сарадњи са НАТО и САД сада подвргава детаљној анализи свих „заинтересованих”. Природно је да ће у Министарству одбране настојати да прикупе све примере из праксе армијске сарадње Аустрије, Финске, Шведске и Швајцарске са НАТО и САД, али је проблем што све те неутралне државе немају проблем Космета који НАТО и САД желе да дефинитивно реше на штету Србије.

Смисао и задатак безбедносних интеграција јесте безбедност држава чланица. Како онда третирати америчке војне снаге које би евентуално пожелеле да се користе друмовима Србије, на основу раније потписаних билатералних уговора о војној сарадњи, дакле како гледати на те јединице на њиховом путу ка независном Космету преко уже Србије? Како спојити самопроглашену државу Косово, што подржавају НАТО и већина земаља ЕУ, са чланством Србије у НАТО-у?

Иначе, честитам дотичној НВО што се прва сетила теме о неутралности. Пун погодак, На сваки начин...