Скупа производња диже цене поврћа

Глогоњ – Беле се поља првог поврћа у јужнобанатском селу повртара Глогоњу. Пољопривредници који су посејали зелен, паприку, парадајз, боранију и тиквице на отвореном, фолијама штите биљке од касних пролећних мразева и ублажавају ефекте топлотних екстрема између дневних и ноћних температура. Креће се са сетвом кукуруза шећерца, кромпира, купуса, краставца, келерабе, карфиола, а пристижу млади лук, ротквице, салата и спанаћ. Посла и улагања је много, а сетва кажу никад скупља, јер су такозвани инпути отишли 200 посто, па не знају хоће ли остварити икакву зараду, а једино у шта су сигурни јесте да ће се купцима ове сезоне од цена вртети у глави.

„Производња је од самог почетка драстично скупља. Готово дупло више су цене семена, велики трошак је фолија, без које се не може, скочила је и нафта, а највише нас погађа набавка ђубрива, које је отишло 200 посто, јер долази из увоза. Наравно, све ће зависити и од временских услова. За сада, цене поврћа из пластеника нису се значајније мењале у односу на прошлу годину, али неће моћи да остану на том нивоу, биће све много скупље“, каже Данаил Вучковски, председник удружења

Глогоњци су најпознатији по кромпиру, којег ће овде бити на више од 100 хектара. За њим следе купус, па млади лук. Дорел Топал сваке године пласира више од 30.000 везица, људима који овде дођу, откупе лук и даље га прослеђују маркетима. Чист посао, а и зарадом је задовољан. На глогоњској земљи, којом су у прошлости владали виногради и воћњаци, узгајају се и друге купусњаче, попут карфиола, броколија, прокеља, све више кукуруза шећерца и нешто мање паприке, јер се њена производња, објашњава, не исплати, компликована је и тражи много рада. Паприка хоће често да побољева, нападају је штеточине, тешко се бере и највише од свих култура тражи воду, а не може да парира оној из других крајева.

„Кад смо код заливања, то је овде посебна мука. Све мора да се залива. Кромпир још и најмање, али кад крене купус пумпе не гасимо. Вода из мреже је тако-тако, али је проблем што путује старим азбестним цевима, па се често зажути и има мирис. Ја имам свој бунар, а и то кошта. Платиш пар стотина евра да га ископају, па пумпа, и остала опрема, која се масовно краде. Сваког дана све мораш да демонтираш и носиш, па сутра отпочетка, јер имамо непозване госте који носе све. Зато паприка неће бити испод 150 динара у односу на прошлогодишњу цену од 100 динара на велико“, мишљења је Топал.

На другом крају панчевачког атара, у Банатском Брестовцу, слична прича. Повртар Зоран Анчић, каже да је ове сезоне појачао садњу кромпира. Верује да ће му донети добру зараду, јер је први млади на тезгама 500, а сматра да неће ићи испод 300 динара за килограм.

„У мају нас чека интензивно сузбијање насталог корова у изниклом поврћу. За пламењачу и друге болести, али и за прихрану потребна је хемија и ђубрива и то ће нам значајно поскупети производњу. Ја сам површине ове године смањио, расад такође производим сам, па сам и ту прошао јефтиније, а раније сам и сејао и садио, па ускоро очекујем први род који увек обећава бољу цену“, каже Анчић за „Политику“.