Струка стала између грађана и политичара

Крагујевац – Пре деценију Дирекцији за урбанизам је претило гашење. Моћници из врха власти су сматрали да дирекција успорава инвестиције и развој града, инсистирајући на процедурама и пажљивом планирању. Баратало се с тезом да ће Крагујевац брже ићи напред ако се посао планирања препусти градским чиновницима. Чиновници су били под директном контролом политичара, а ови у дослуху са амбициозним инвеститорима. Под притиском струке, политичари су морали да се повуку и дирекција је сачувана. Сада ово предузеће слави 60 година рада.

‒ Континуитет је квалитет. Предузеће је опстало захваљујући снази кадрова – каже архитекта Наташа Ивановић, директорка „Урбанизма”.

Урбанистичко предузеће Крагујевца основано је шездесетих година прошлог века, у јеку интензивног развоја „Заставе” и масовног досељавања. Људи су долазили из целе Србије, махом са Космета и из Рашке области. У „Застави” их је чекао сигуран посао. За деценију-две град је нарастао са  60.000 до 120.000 становника. Свима је требало решити стамбено питање. То је била ера убрзаног развоја града, планирала су се велика индустријска постројења и стамбени комплекси.

Предузеће је основано првог априла 1962. године, као Завод за урбанизам, а деценију касније формирана је Дирекција за урбанизам. Пре неколико година дирекција је постала јавно предузеће – ЈП „Урбанизам”, али ову своју фирму Крагујевчани и даље зову – „Дирекција”а она је синоним планског развоја Крагујевца.

‒ Мењали су се називи, али је суштина иста. Наш посао је заштита јавног интереса у домену планирања јавног простора. Пратимо токове, потребе грађана усклађујемо са потребама града Крагујевца. То је комплексан посао, мора бити завршен благовремено и са перцепцијом будућих кретања. У овом тренутку читав град је покривен планском документацијом и наш оснивач не мора да брине кад неки инвеститор затражи на увид расположиве локације и услове за градњу – наводи директорка Ивановић.

Недавно су под окриљем „Урбанизма” завршени велики послови, попут изградње Државног дата центра и палате правде. Следи, пре свега израда најважнијег планског акта – Генералног урбанистичког плана „Крагујевац 2030”, као и изградња северне обилазнице која Крагујевац треба да повеже са Моравским коридором, Коридором 11 и аеродромом у Лађевцима.

‒ Та саобраћајница ће делом бити измештена из простора обухваћеног генералним урбанистичким планом, јер желимо да добијемо обилазницу која не пролази кроз густо насељене делове града – објашњава наша саговорница.

У међувремену је одређена локација за нови Ватрогасни дом који ће бити испод „Сајмишта”, покренута је ревитализација заборављеног излетишта на Бешњаји са Домом за ученике, а пројекат реконструкције Трга Радомир Путник и план железничког колосека, од великог индустријског „Мајнд парка” до пруге ка Лапову, награђени су на међународном Салону урбанизма.

Уређења Трга војводе Радомира Путника – којим доминирају споменик овом ратнику и велелепно здање Окружног начелства из 1904. године – спада у најкомплексније послове „Урбанизма”. Трг је у самом центру града и важан је део некада замишљеног потеза „Продор”, или „Зелени продор”, који тангира простор од хотела „Крагујевац” до Скупштине града. Због изградње Робне куће „Београд”, план „Продор” никада није реализован.

‒ Урбанистички гледано, центар града се посматра као целина, али се уређује из делова јер је новац увек велико питање – наводи директорка „Урбанизма”.

Започета реконструкција главне градске пијаце и здања старе „Тржнице” из 1928. године, још једне лепотице крагујевачког градитељства, обустављена је пре више годину дана због грешака у пројектовању и обрушавања дела фасаде приликом ископавања подземне гараже. Мало је рећи да су Крагујевчани љути због кашњења.

‒ Пијаца и зграда „Тржнице” су болна тачка. Грешке у градитељству су увек тешке, трудимо се да их исправимо. Велики бетонски кубуси, излази из подземне гараже, бункери, како их зову Крагујевчани, биће уклоњени, а тераса испред „Тржнице” нивелисана. Отвориће се видик и ка паркићу и ка старом здању. Сама пијаца ће ускоро бити отворена – каже директорка Ивановић.

Језеро Бубањ, зелена оаза Крагујевца, представља још једну локацију за чије су уређење заинтересовани Крагујевчани. Пре извесног времена, један приватни инвеститор је постао власник парцеле на самој обали језера, а сада тражи да му се ту омогући изградња пословно-стамбене вишеспратнице.

‒ То је један од пројеката који је побудио велику пажњу. Задовољни смо што је тако, јер нам је стало до већег учешћа грађана. На обали језера Бубањ, на парцели о којој је реч, моћи ће да се гради само приземље и спрат, и то под условом да објекат буде померен ближе саобраћајници. Струка је рекла своје – поручује директорка „Урбанизма”.

Комплекс старе тополивнице и Војнотехничког завода из 19. века – „Кнежевог арсенала”, како Крагујевчани колоквијално зову овај велики простор на десној обали Лепеници – представља историјско језгро града, место на коме су настали наша индустрија и модерна Србија. Значај овог потеза и сложеност задатка захтевао је расписивање међународног урбанистичко-архитектонског конкурса, чији ће резултати бити саопштени 25. маја. Најтежи терет овог посла поднео је „Урбанизам”.