Финска и Шведска марширају у НАТО

Специјално за „Политику”

Осло – Финска и Шведска, као војно неутралне земље, крупним корацима марширају ка НАТО-у и све су ближе чланству у овој организацији. Али, с обзиром на војно-политичке околности у свету, а и саму процедуру пријема у Северноатлантски војни савез, ипак су далеко од дана кад ће поносно моћи да се сврстају под команду НАТО-а и истакну тамноплаву заставу на којој је белим кругом оивичен компас као симбол заједничког пута ка миру.

Како јављају медији у Скандинавији, фински дневник „Илталехти” и шведски „Експресен”, политичка руководства ове две земље (финска премијерка Сана Марин и председница Шведске владе Магдалена Андерсон), додуше неформално, договорила су се да заједнички аплицирају за чланство у НАТО-у. Заједничка молба за пријем биће послата средином маја или најкасније почетком јуна. Конкретна реализација апликације за чланство могла би да буде крунисана током посете финског председника Саули Нинисте Шведској, која је најављена за 17. и 18 мај. Према процени аналитичара, Шведска и Финска могле би најдаље до јесени да постану чланице западног војног савеза, који тренутно броји 30 земаља.

Ове две земље заправо већ одавно тесно сарађују с НАТО-ом и само формално нису проглашене за чланице. Што би циници рекли, већ одавно су у саставу НАТО-а, али немају чланску књижицу, која им, кроз параграф 5 „устава” војног блока донекле гарантује мирнији сан. У члану 5, познатијем по пароли „сви за једног, један за све”, наводи се да су све чланице дужне да пруже помоћ и заштиту држави која је нападнута. Шведски и фински војници већ су под окриљем снага ИСАФ (дугогодишња војна операција НАТО-а у Авганистану), од 2001. године, учествовали у заједничким акцијама јурећи за терористима и Бин Ладеном.

Такође, армије ових земаља равноправно, али као гости, учествују на великим војним вежбама НАТО-а. Последњи пут били су учесници масовних војних маневара НАТО-а одржаних широм Норвешке од средине марта до почетка априла. У вежби под називом „Хладан одговор 2022”, у условима сурове норвешке климе, своју снагу је проверило око 30.000 војника из 27 савезничких и партнерских земаља.

Иако шеф НАТО-а Јенс Столтенберг данима упорно понавља да је „рука НАТО-а пружена” и да су „врата отворена” за што хитнији пријем Шведске и Финске под окриље „одбрамбене алијансе”, проширење војног блока ипак неће ићи глатко. Овдашњи аналитичари скрећу пажњу на више чињеница и околности које ће довести до тога да процес пријема, пре свега Финске, у НАТО, постане „пузајући”. Наиме, подсећа се да су Русија, односно Совјетски Савез, и Финска већ једном били у сукобу, у краткотрајном, али жестоком зимском рату 1939/40. године. Такође, ове две земље дели гранични појас дуг 1.340 километара. Руски званичници су од почетка сукоба у Украјини више пута јасно ставили до знања да би пријем ове две државе у НАТО „имао озбиљне војне и политичке консеквенце”.

Шта може да се догоди, како Русија може да реагује и одговори на шведску и финску апликацију за пријем у НАТО?

Руска реакција одвија се у три фазе – пре подношења молбе, током апликације и након евентуалног пријема Финске у НАТО. Хана Смит, стручни директор Центра за истраживање и спречавање хибридног ратовања у Хелсингфорсу у Финској, тврди да се Финска сада налази у првој фази, док тече дебата о уласку у НАТО и циљ је да се утиче на јавно мњење.

„Дискусија о НАТО-у тече тако брзо да се чини како су Руси затечени. Осим тога, заузети су ратним операцијама у Украјини па су реакције за сада благе”, каже директорка. Међутим, упозорава да је Финска већ израдила безбедносни план у којем се очекују свеобухватне и вишестране методе хибридних акција, као и сајбер напади.

Финце нарочито плаши руска мантра коју данима понављају о могућим консвеквенцама уколико уђу у НАТО. Али, није им јасно шта то конкретно значи. Као стручњак за хибридне нападе и претње, Хана Смит дели забринутост Финаца током друге фазе, односно прелазног периода, кад евентуално буде послата молба за пријем у НАТО.

„Русија може да проба да утиче на једну или више чланица НАТО-а да не прихвате молбу Финске или одуговлаче цео процес”, објашњава Смит у разговору за норвешки високотиражни дневник „Афтенпостен”.

Иначе, у норвешким медијима се ових дана шпекулише да би, уколико дође до званичног захтева за пријем Шведске и Финске у НАТО, Русија могла да ургира и утиче на своје потенцијалне савезнике и партнере у НАТО-у да употребе вето у одлучивању о новим чланицама. Право на вето имају све чланице алијансе. Претпоставља се да би Путин могао да рачуна на евентуалну помоћ мађарског премијера Виктора Орбана, медијски окарактерисаног као моћног руског савезника. Норвешки аналитичари тврде да би Грчка могла да одигра улогу као други потенцијални руски савезник и уложи вето. Познато је да пријем нових чланова мора да буде одобрен у парламентима свих 30 земаља чланица НАТО-а. То је дуг процес, који у нормалним околностима траје најмање годину дана.