Finska i Švedska marširaju u NATO

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Finska i Švedska, kao vojno neutralne zemlje, krupnim koracima marširaju ka NATO-u i sve su bliže članstvu u ovoj organizaciji. Ali, s obzirom na vojno-političke okolnosti u svetu, a i samu proceduru prijema u Severnoatlantski vojni savez, ipak su daleko od dana kad će ponosno moći da se svrstaju pod komandu NATO-a i istaknu tamnoplavu zastavu na kojoj je belim krugom oivičen kompas kao simbol zajedničkog puta ka miru.

Kako javljaju mediji u Skandinaviji, finski dnevnik „Iltalehti” i švedski „Ekspresen”, politička rukovodstva ove dve zemlje (finska premijerka Sana Marin i predsednica Švedske vlade Magdalena Anderson), doduše neformalno, dogovorila su se da zajednički apliciraju za članstvo u NATO-u. Zajednička molba za prijem biće poslata sredinom maja ili najkasnije početkom juna. Konkretna realizacija aplikacije za članstvo mogla bi da bude krunisana tokom posete finskog predsednika Sauli Niniste Švedskoj, koja je najavljena za 17. i 18 maj. Prema proceni analitičara, Švedska i Finska mogle bi najdalje do jeseni da postanu članice zapadnog vojnog saveza, koji trenutno broji 30 zemalja.

Ove dve zemlje zapravo već odavno tesno sarađuju s NATO-om i samo formalno nisu proglašene za članice. Što bi cinici rekli, već odavno su u sastavu NATO-a, ali nemaju člansku knjižicu, koja im, kroz paragraf 5 „ustava” vojnog bloka donekle garantuje mirniji san. U članu 5, poznatijem po paroli „svi za jednog, jedan za sve”, navodi se da su sve članice dužne da pruže pomoć i zaštitu državi koja je napadnuta. Švedski i finski vojnici već su pod okriljem snaga ISAF (dugogodišnja vojna operacija NATO-a u Avganistanu), od 2001. godine, učestvovali u zajedničkim akcijama jureći za teroristima i Bin Ladenom.

Takođe, armije ovih zemalja ravnopravno, ali kao gosti, učestvuju na velikim vojnim vežbama NATO-a. Poslednji put bili su učesnici masovnih vojnih manevara NATO-a održanih širom Norveške od sredine marta do početka aprila. U vežbi pod nazivom „Hladan odgovor 2022”, u uslovima surove norveške klime, svoju snagu je proverilo oko 30.000 vojnika iz 27 savezničkih i partnerskih zemalja.

Iako šef NATO-a Jens Stoltenberg danima uporno ponavlja da je „ruka NATO-a pružena” i da su „vrata otvorena” za što hitniji prijem Švedske i Finske pod okrilje „odbrambene alijanse”, proširenje vojnog bloka ipak neće ići glatko. Ovdašnji analitičari skreću pažnju na više činjenica i okolnosti koje će dovesti do toga da proces prijema, pre svega Finske, u NATO, postane „puzajući”. Naime, podseća se da su Rusija, odnosno Sovjetski Savez, i Finska već jednom bili u sukobu, u kratkotrajnom, ali žestokom zimskom ratu 1939/40. godine. Takođe, ove dve zemlje deli granični pojas dug 1.340 kilometara. Ruski zvaničnici su od početka sukoba u Ukrajini više puta jasno stavili do znanja da bi prijem ove dve države u NATO „imao ozbiljne vojne i političke konsekvence”.

Šta može da se dogodi, kako Rusija može da reaguje i odgovori na švedsku i finsku aplikaciju za prijem u NATO?

Ruska reakcija odvija se u tri faze – pre podnošenja molbe, tokom aplikacije i nakon eventualnog prijema Finske u NATO. Hana Smit, stručni direktor Centra za istraživanje i sprečavanje hibridnog ratovanja u Helsingforsu u Finskoj, tvrdi da se Finska sada nalazi u prvoj fazi, dok teče debata o ulasku u NATO i cilj je da se utiče na javno mnjenje.

„Diskusija o NATO-u teče tako brzo da se čini kako su Rusi zatečeni. Osim toga, zauzeti su ratnim operacijama u Ukrajini pa su reakcije za sada blage”, kaže direktorka. Međutim, upozorava da je Finska već izradila bezbednosni plan u kojem se očekuju sveobuhvatne i višestrane metode hibridnih akcija, kao i sajber napadi.

Fince naročito plaši ruska mantra koju danima ponavljaju o mogućim konsvekvencama ukoliko uđu u NATO. Ali, nije im jasno šta to konkretno znači. Kao stručnjak za hibridne napade i pretnje, Hana Smit deli zabrinutost Finaca tokom druge faze, odnosno prelaznog perioda, kad eventualno bude poslata molba za prijem u NATO.

„Rusija može da proba da utiče na jednu ili više članica NATO-a da ne prihvate molbu Finske ili odugovlače ceo proces”, objašnjava Smit u razgovoru za norveški visokotiražni dnevnik „Aftenposten”.

Inače, u norveškim medijima se ovih dana špekuliše da bi, ukoliko dođe do zvaničnog zahteva za prijem Švedske i Finske u NATO, Rusija mogla da urgira i utiče na svoje potencijalne saveznike i partnere u NATO-u da upotrebe veto u odlučivanju o novim članicama. Pravo na veto imaju sve članice alijanse. Pretpostavlja se da bi Putin mogao da računa na eventualnu pomoć mađarskog premijera Viktora Orbana, medijski okarakterisanog kao moćnog ruskog saveznika. Norveški analitičari tvrde da bi Grčka mogla da odigra ulogu kao drugi potencijalni ruski saveznik i uloži veto. Poznato je da prijem novih članova mora da bude odobren u parlamentima svih 30 zemalja članica NATO-a. To je dug proces, koji u normalnim okolnostima traje najmanje godinu dana.