Moskva spremna za dijalog sa NATO-om

MOSKVA – Ruska Federacija nema nameru da napada članice NATO-a i spremna je za dijalog sa Severnoatlantskom alijansom, ali samo ako taj razgovor bude zasnovan na uvažavanju ruskih interesa i principa nedeljivosti bezbednosti, izjavio je Vladislav Maslenikov, direktor Odeljenja za evropske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.

On je, u razgovoru za RIA Novosti, rekao da je Moskva više puta jasno saopštila da ne planira napad na saveznike NATO-a, ali je ocenio da alijansa svoju politiku gradi na stalnom traženju spoljnog neprijatelja.

„Više puta smo izjavili da ne nameravamo da napadamo saveznike NATO-a”, poručio je Maslenikov.

Prema njegovim rečima, NATO „ne može da postoji bez spoljnog neprijatelja”, zbog čega, kako je naveo, taj blok neprestano nastoji da ga pronađe i politički upotrebi. Maslenikov je ocenio da je Severnoatlantska alijansa „a priori usmerena ka konfrontaciji”, kao i ka ostvarivanju svojih interesa silom, umesto saradnjom koja bi doprinela jačanju bezbednosti i stabilnosti.

Ruski diplomata je naglasio da Moskva ne odbacuje razgovor sa NATO-om, ali da takav dijalog, kako je naveo, ne može biti vođen na osnovu ultimatuma i ignorisanja ruskih bezbednosnih interesa. Osnovni uslov za to, prema njegovim rečima, jeste poštovanje temeljnih principa međunarodne bezbednosti, među kojima Rusija posebno ističe nedeljivost bezbednosti.

Izjava Maslenikova usledila je posle samita NATO-a u Ankari, održanog 8. jula, na kojem su lideri alijanse u završnoj deklaraciji ponovo označili Rusiju kao „dugoročnu pretnju” evroatlantskoj bezbednosti i stabilnosti. U istom dokumentu članice NATO-a potvrdile su privrženost članu 5 Vašingtonskog ugovora, odnosno principu da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Ankarska deklaracija predviđa i nastavak jačanja odbrambenih kapaciteta alijanse, kao i više od 50 milijardi dolara novih nabavki u oblasti naoružanja i vojne opreme. Članice NATO-a najavile su i 70 milijardi evra vojne opreme, pomoći i obuke za Ukrajinu tokom 2026. godine, uz nameru da podrška bude nastavljena i 2027. godine.

Moskva je ranije kritikovala odluke donete na samitu u Turskoj, ocenjujući da NATO nastavlja kurs militarizacije Evrope i pripremanja za konfrontaciju sa Rusijom. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je posle samita da su prioriteti alijanse ostali isti: jačanje vojnih kapaciteta, pomoć Ukrajini i politika usmerena protiv Moskve.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 4. juna, na sastanku sa rukovodiocima međunarodnih novinskih agencija, izjave o mogućnosti ruskog napada na NATO nazvao besmislicom i provokacijom, ističući da se takve tvrdnje koriste za opravdavanje daljeg naoružavanja i širenja vojne infrastrukture alijanse.