Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београдска уџерица Јосипа Славенског

Дом чувеног композитора 2016. године (Фото: Никола Дубаић)

Данас окружена предратним, умерено декорисаним здањима с једне, уз послератну, естетски оскудну зграду са друге стране, у Београду већ деведесетак година опстаје усамљена, стара двоспратница на адреси Светог Саве 33 а. Скривен у староградско унутрашње двориште типично за предратно доба, одвојен закључаном капијом (која треба да штити од недобронамерних, али и добронамерних пролазника), овај архитектонски бисер поприма одлике сценографије за филм Жике Павловића или неко друго остварење Црног таласа. Нагризена зубом времена, запостављена и унакажена, лепота ове зграде на први поглед није приметна. Цео призор, „украшен” ПВЦ столаријом, посивелом фасадом, двема застакљеним терасама, клима-уређајима и старом „ладом” (која попут камелеона, нагризена рђом, полако мења своју боју), буди код посматрача благо меланхоличан осећај.

Непријатан утисак додатно ојачава сазнање чији је дом ово здање некада било. Та информација може се дознати само усменим путем, јер је негдашња спомен-плоча која је сведочила о познатом станару украдена још далеке 2007. године. На њеном месту, као споменик некултури, постављен је још један клима-уређај. Тим чином избегнута је било каква могућност да случајни пролазник дозна да је у поменутој згради од 1937, па све до своје смрти 1955. живео један од највећих, ако не и највећи композитор Прве и Друге Југославије – Јосип Славенски.

Рођен 1896. у Чаковцу, у Међумурју, Јосип Штолцер – Славенски, након студија у Будимпешти и Прагу, напустио је Загреб (где је кратко предавао у средњој музичкој школи) и 1926. Београд учинио својим сталним животним, али и уметничким упориштем, радећи као професор у средњој музичкој школи, а након оснивања и на Музичкој академији. Иако на његовој кући више нема спомен-плоче, у Београду и Србији и даље опстаје сведочанство о значају овог човека. Тако у Новом Саду данас једна основна музичка школа носи име чувеног композитора, као и београдска средња музичка школа у којој је Славенски некад предавао. На картама Београда, Крагујевца и Ниша проналазимо и улице које носе име овог музичког ствараоца. Легат Јосипа Славенског, који чине композиторова радна соба и лична библиотека, могуће је и данас посетити на адреси Трг Николе Пашића бр. 1. Маја 2016. Музиколошки институт САНУ организовао је округли сто поводом 120. годишњице рођења овог аутора.

Несумњиво, сви набројани примери говоре да је српско и југословенско друштво било свесно значаја и доприноса Славенског музичком свету обе Југославије, Србије, Београда. Само стваралаштво Јосипа Славенског превазишло је и те границе. Његова дела могла су се својевремено чути по разним европским концертним дворанама, музичким школама, али и преко радио-апарата. Између 1926. и 1939, током свог београдског и, како га назива музиколошкиња Ева Седак, „балканског” циклуса компоновања, сачињава већину својих најзначајнијих дела: „Балканофонија”, „Други гудачки квартет”, „Хаос”, „Религиофонија”, „Музика хармоније и дисхармоније”, „Балканске игре”, „Пјесме моје мајке”, „Виолински концерт”... Посебно вредна помена јесте симфонијска свита „Балканофонија”, којом је Славенски осликао пределе и народе Балкана. Да је ово дело препознато у свету, сведочи и чињеница да је од првог извођења 1929. прилику да га чује имала и публика у Варшави, Хамбургу, Паризу, Лондону, па чак и она у далеком Јапану.

И поред свега наведеног, дом овог значајног уметника, упркос поражавајућем спољном стању, не ужива никакву институционалну заштиту града. Изолованост зграде и њена површина, због које би њено рушење и изградња нове зграде били прескупи за инвеститоре, спасли су дом Јосипа Славенског од судбине многих других врачарских архитектонских бисера који су се „преобразили” у безличне новоградње. Ако не због своје архитектонске вредности, кућа на адреси Светога Саве 33 а значајна је као место стварања многих музичких дела, којима је светској публици кроз ноте дочаравана лепота и историја наших простора. Стога Завод за заштиту споменика културе Београда има прегршт разлога да ову зграду стави на листу заштићених споменика, а градска власт, уколико је у могућности, да спољашњост зграде реконструише и врати у првобитно стање, заједно с украденом спомен-плочом.

Аутор ових редова посебно захваљује Дарији Гаврић што га је кроз разговор, на непосредан начин, усмерила да се посвети овој теми.

Никола Дубаић,

историчар, Београд

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.