Шта је ММФ донео Београду

Мисија ММФ-а одржала је у Београду  састанке са властима Србије од 11. до 22. марта 2022, о другој ревизији у оквиру тзв. Инструмента за координацију политика (Policy Coordination Instrument). Овај саветодавни и нефинансијски аранжман са ММФ-ом закључен је у јуну прошле године на период од 30 месеци, са  пет полугодишњих ревизија (контрола постигнутих резултата).

Мисија ММФ-а је за 12 дана боравка обавила разговоре са НБС, министарством финансија, министарством привреде, ПКС, премијером и председником Србије. Ради се о релативно малом броју састанака и необично дугом боравку мисије, чији се трошкови покривају из динарског дела квоте Србије у ММФ-у (на посебном рачуну у НБС). Због давања превеликог значаја ММФ-у, примећено је да се његова чиновничка мисија која је средњег ранга, у Србији већ више година непотребно прима и на највишем државном нивоу, што није случај у свету, сем код неких најсиромашнијих земаља.

Мисија ММФ-а је саопштила на званичном сајту ове институције да је водила „продуктивне разговоре са српским властима о политикама потребним за завршетак друге ревизије у оквиру Инструмента за координацију политика. Српска привреда је успешно пребродила период пандемије ковида 19, али се тренутно, попут других економија, суочава са значајном неизвесношћу услед преливања последица сукоба између Русије и Украјине. Приоритети политике су очување макрофискалне и финансијске стабилности, ублажавање утицаја текућег екстерног шока, као и наставак реформи ради одржања снажног раста и даљег повећања његове инклузивности”.

Може се рећи да су и ови разговори са мисијом ММФ-а, протекли у њеном доста благонаклоном ставу. Она је саслушала изјаве, процене и оцене српских званичника о резултатима, које је постигла Србија у области макроекономске, монетарне и фискалне политике. Поједина излагања српских власти су била претерано оптимистичка, нереална, па и нетачна.

ММФ није, на пример, опоменуо Србију да већ више година води прецењену и штетну политику (такорећи) фиксног курса динара, који нереално приказује разне макроекономске параметре, као што је рецимо БДП. Он се изражава у еврима, чија висина је надувана због прецењеног динара. Став владе и НБС је да и поред тога политика девизног курса остаје иста, јер је то „најважније сидро у контроли инфлације”? Влада и НБС, у ствари, спроводе популистичку политику де факто фиксног курса динара, око 117,5 динара за евро, уместо да примењује политику „руковођено флексибилног” курса динара.

Курс динара не одражава стање у реалној економији, већ ситуацију на финансијском тржишту. Вршиле су се, између осталог, честе емисије државних хартија од вредности – обвезница и сл. У еврима са повољном каматом, за покривање дефицита, што је привлачило стране инвеститоре и повећавало прилив стране валуте – евра. Такође, стране директне инвестиције и дознаке доприносиле су вишку евра и осталих јаких валута и поправљале стање текућег платног биланса, а НБС је откупљивала вишкове ових валута. Акумулирала је преко 15,5 милијарди евра укупних девизних резерви (према подацима из марта ове године).

На другој страни, Србија има перманентно високи спољнотрговински дефицит, који би био знатно мањи да је курс реалан, јер би била већа конкурентност домаће привреде на страним тржиштима. Примењена политика курса динара, коју снажно подржава увознички лоби, поред смањења извоза, урушава и домаћу производњу и дугорочно утиче на повећање незапослености.

Са избијањем украјинског сукоба и озбиљним претњама светској економији и миру, долази и до заокрета у вођењу монетарне и фискалне политике у многим земљама. Србија би морала да пооштри монетарну политику и подигне референтну каматну стопу, а и да хоће сада не може да мења режим фиксног курса динара и због психолошких разлога, јер би свака па и минимална корекција курса изазвала панику и навалу на евро и јаке валуте. Тако је на пример, НБС од јануара до средине марта ове године интервенисала и потрошила око милијарду евра на одбрану динара.

ММФ стално упозорава да већ више година касни суштинска реформа јавних предузећа или увођење коефицијената за запослене у јавној управи. Познато је да су јавна предузећа партијски плен странака на власти, на чијем челу се, углавном, бирају неспособни и нестручни кадрови у в.д. стању и не поштује институција јавних конкурса.

Доста уопштено гледање ММФ-а на стање у српској економији можда је и разумљиво, ако се има у виду да је овај нови аранжман, као и претходни саветодавни и финансијски необавезујући, па је и сам приступ ММФ другачији, него да се ради о класичном кредитном односу када се одобравају одређена финансијска средства кроз разне његове програме, који имају одређене „критеријуме извршења” и морају се испунити од земље зајмотражиоца.

Може се рећи, да пошто не може да спроведе суштинске реформе међународног монетарног система и себе самог, које стално блокирају САД, јер са највећом квотом и бројем гласова имају једине право вета, ММФ је добрим делом изгубио кредибилност и значај који је некада имао, али је зато показао велику маштовитост у креирању  разних „олакшица” са своје чланице. На пример, 2020. ММФ је увео тзв. Инструмент за подршку политике (Policy Support Instrument), који  је намењен сиромашним земљама које не траже његову финансијску помоћ већ само савете. Пре тога, 2017. увео је, за Србију донекле већ познати, Инструмент за координацију политике саветодавног карактера.

Крајем 2021. формиран је и тзв. Труст за отпорност и одрживост (Resilience and Sustainability Trust), намењен решавању проблема многих сиромашних земаља и оних са средњим приходима, које је тешко погодила пандемија вирусом корона.

ММФ је увођењем „развојне компоненте” у своје програме проширио поље своје делатности и већ годинама се меша у послове других међународних развојних институција – Светске банке, Европске банке за обнову и развој и других, уместо да се придржава свог Статута и члана 1. који му даје мандат деловања у монетарној и фискалној сфери, што изазива одређену збуњеност код самих земаља тражилаца његове помоћи.

Поставља се основно питање шта ће Србији нови аранжман са ММФ-ом када је, како кажу српске власти, она близу „инвестиционог рејтинга”. У свом најновијем децембарском извештају за Србију, глобална америчка кредитна рејтинг агенција „Standard and Poor's” повећала је изгледе Србије за добијање инвестиционог рејтинга са „стабилних на позитивне” и потврдила оцену на нивоу ББ +.

Није нам познато да је нека земља ушла у било какав аранжман са ММФ-ом ако има такав статус, односно ако је на корак од добијања инвестиционог рејтинга.

Због  промењене глобалне политичке и економске ситуације, Србија сада треба да очекује  пад свог БДП- а, повећање буџетског дефицита,  јавног дуга и инфлације.
(Аутор је економиста, научни саветник)

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa