Šta je MMF doneo Beogradu

Misija MMF-a održala je u Beogradu  sastanke sa vlastima Srbije od 11. do 22. marta 2022, o drugoj reviziji u okviru tzv. Instrumenta za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument). Ovaj savetodavni i nefinansijski aranžman sa MMF-om zaključen je u junu prošle godine na period od 30 meseci, sa  pet polugodišnjih revizija (kontrola postignutih rezultata).

Misija MMF-a je za 12 dana boravka obavila razgovore sa NBS, ministarstvom finansija, ministarstvom privrede, PKS, premijerom i predsednikom Srbije. Radi se o relativno malom broju sastanaka i neobično dugom boravku misije, čiji se troškovi pokrivaju iz dinarskog dela kvote Srbije u MMF-u (na posebnom računu u NBS). Zbog davanja prevelikog značaja MMF-u, primećeno je da se njegova činovnička misija koja je srednjeg ranga, u Srbiji već više godina nepotrebno prima i na najvišem državnom nivou, što nije slučaj u svetu, sem kod nekih najsiromašnijih zemalja.

Misija MMF-a je saopštila na zvaničnom sajtu ove institucije da je vodila „produktivne razgovore sa srpskim vlastima o politikama potrebnim za završetak druge revizije u okviru Instrumenta za koordinaciju politika. Srpska privreda je uspešno prebrodila period pandemije kovida 19, ali se trenutno, poput drugih ekonomija, suočava sa značajnom neizvesnošću usled prelivanja posledica sukoba između Rusije i Ukrajine. Prioriteti politike su očuvanje makrofiskalne i finansijske stabilnosti, ublažavanje uticaja tekućeg eksternog šoka, kao i nastavak reformi radi održanja snažnog rasta i daljeg povećanja njegove inkluzivnosti”.

Može se reći da su i ovi razgovori sa misijom MMF-a, protekli u njenom dosta blagonaklonom stavu. Ona je saslušala izjave, procene i ocene srpskih zvaničnika o rezultatima, koje je postigla Srbija u oblasti makroekonomske, monetarne i fiskalne politike. Pojedina izlaganja srpskih vlasti su bila preterano optimistička, nerealna, pa i netačna.

MMF nije, na primer, opomenuo Srbiju da već više godina vodi precenjenu i štetnu politiku (takoreći) fiksnog kursa dinara, koji nerealno prikazuje razne makroekonomske parametre, kao što je recimo BDP. On se izražava u evrima, čija visina je naduvana zbog precenjenog dinara. Stav vlade i NBS je da i pored toga politika deviznog kursa ostaje ista, jer je to „najvažnije sidro u kontroli inflacije”? Vlada i NBS, u stvari, sprovode populističku politiku de fakto fiksnog kursa dinara, oko 117,5 dinara za evro, umesto da primenjuje politiku „rukovođeno fleksibilnog” kursa dinara.

Kurs dinara ne odražava stanje u realnoj ekonomiji, već situaciju na finansijskom tržištu. Vršile su se, između ostalog, česte emisije državnih hartija od vrednosti – obveznica i sl. U evrima sa povoljnom kamatom, za pokrivanje deficita, što je privlačilo strane investitore i povećavalo priliv strane valute – evra. Takođe, strane direktne investicije i doznake doprinosile su višku evra i ostalih jakih valuta i popravljale stanje tekućeg platnog bilansa, a NBS je otkupljivala viškove ovih valuta. Akumulirala je preko 15,5 milijardi evra ukupnih deviznih rezervi (prema podacima iz marta ove godine).

Na drugoj strani, Srbija ima permanentno visoki spoljnotrgovinski deficit, koji bi bio znatno manji da je kurs realan, jer bi bila veća konkurentnost domaće privrede na stranim tržištima. Primenjena politika kursa dinara, koju snažno podržava uvoznički lobi, pored smanjenja izvoza, urušava i domaću proizvodnju i dugoročno utiče na povećanje nezaposlenosti.

Sa izbijanjem ukrajinskog sukoba i ozbiljnim pretnjama svetskoj ekonomiji i miru, dolazi i do zaokreta u vođenju monetarne i fiskalne politike u mnogim zemljama. Srbija bi morala da pooštri monetarnu politiku i podigne referentnu kamatnu stopu, a i da hoće sada ne može da menja režim fiksnog kursa dinara i zbog psiholoških razloga, jer bi svaka pa i minimalna korekcija kursa izazvala paniku i navalu na evro i jake valute. Tako je na primer, NBS od januara do sredine marta ove godine intervenisala i potrošila oko milijardu evra na odbranu dinara.

MMF stalno upozorava da već više godina kasni suštinska reforma javnih preduzeća ili uvođenje koeficijenata za zaposlene u javnoj upravi. Poznato je da su javna preduzeća partijski plen stranaka na vlasti, na čijem čelu se, uglavnom, biraju nesposobni i nestručni kadrovi u v.d. stanju i ne poštuje institucija javnih konkursa.

Dosta uopšteno gledanje MMF-a na stanje u srpskoj ekonomiji možda je i razumljivo, ako se ima u vidu da je ovaj novi aranžman, kao i prethodni savetodavni i finansijski neobavezujući, pa je i sam pristup MMF drugačiji, nego da se radi o klasičnom kreditnom odnosu kada se odobravaju određena finansijska sredstva kroz razne njegove programe, koji imaju određene „kriterijume izvršenja” i moraju se ispuniti od zemlje zajmotražioca.

Može se reći, da pošto ne može da sprovede suštinske reforme međunarodnog monetarnog sistema i sebe samog, koje stalno blokiraju SAD, jer sa najvećom kvotom i brojem glasova imaju jedine pravo veta, MMF je dobrim delom izgubio kredibilnost i značaj koji je nekada imao, ali je zato pokazao veliku maštovitost u kreiranju  raznih „olakšica” sa svoje članice. Na primer, 2020. MMF je uveo tzv. Instrument za podršku politike (Policy Support Instrument), koji  je namenjen siromašnim zemljama koje ne traže njegovu finansijsku pomoć već samo savete. Pre toga, 2017. uveo je, za Srbiju donekle već poznati, Instrument za koordinaciju politike savetodavnog karaktera.

Krajem 2021. formiran je i tzv. Trust za otpornost i održivost (Resilience and Sustainability Trust), namenjen rešavanju problema mnogih siromašnih zemalja i onih sa srednjim prihodima, koje je teško pogodila pandemija virusom korona.

MMF je uvođenjem „razvojne komponente” u svoje programe proširio polje svoje delatnosti i već godinama se meša u poslove drugih međunarodnih razvojnih institucija – Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih, umesto da se pridržava svog Statuta i člana 1. koji mu daje mandat delovanja u monetarnoj i fiskalnoj sferi, što izaziva određenu zbunjenost kod samih zemalja tražilaca njegove pomoći.

Postavlja se osnovno pitanje šta će Srbiji novi aranžman sa MMF-om kada je, kako kažu srpske vlasti, ona blizu „investicionog rejtinga”. U svom najnovijem decembarskom izveštaju za Srbiju, globalna američka kreditna rejting agencija „Standard and Poor's” povećala je izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga sa „stabilnih na pozitivne” i potvrdila ocenu na nivou BB +.

Nije nam poznato da je neka zemlja ušla u bilo kakav aranžman sa MMF-om ako ima takav status, odnosno ako je na korak od dobijanja investicionog rejtinga.

Zbog  promenjene globalne političke i ekonomske situacije, Srbija sada treba da očekuje  pad svog BDP- a, povećanje budžetskog deficita,  javnog duga i inflacije.
(Autor je ekonomista, naučni savetnik)

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista