Осваја свет у шпиц-патикама

Све приче о успеху помало личе једна на другу: уметник (или спортиста или научник или иноватор) од малена је показивао таленат и љубав за одређену област, а онда је вредно и упорно радио на свом развоју и усавршавању и уз мало среће и подршке остварио своје снове. Ни Рајна Ремовић није изузетак. Даровита млада Београђанка балетско школовање започела је у родном граду, наставила у иностранству, наступала на сценама широм Европе и у САД, а од септембра 2021. чланица је балета Српског народног позоришта у Новом Саду. С непуне 22 године иза себе већ има запажену каријеру и бројне награде.

Њена прича нас враћа у тренутак кад је мама танушне, мајушне четворогодишње девојчице, која је неуморно играла по кући уз музику, одлучила да је упише на балет.

– Дека је додатно развио ту љубав пуштајући ми видео-касете с изведбама најславнијих балетских трупа. Добијао их је од пријатеља из Данске. Још памтим снимак бајковите „Успаване лепотице” Краљевског балета из Лондона, који је још више учврстио моју жељу да постанем балерина. А први пут сам се професионално опробала у Народном позоришту у представама „Бајадера” и „Дон Кихот” – каже Рајна.

Школовање у Мађарској

После завршене средње балетске школе „Лујо Давичо”, са 16 година отишла је из родног града да настави образовање у Будимпешти.

– На препоруку своје дугогодишње професорке балета Ане Павловић, мађарски педагог Габор Кевехази ме је одвео на приватну аудицију на Мађарски плесни универзитет, на којем сам провела наредне четири године. Предавали су нам познати и награђивани мађарски и светски играчи. Учење језика био је велики изазов, али сам поносна на себе што сам га савладала, и упознала се с богатом културом те земље. Било је поучно, било је и лепих и тешких момената, а најтежи, као студенту и дипломцу, можда је било суочавање с пандемијом. И то непрекидно сељење, далеко од породице. Међутим и из свих тих ситуација проистекле су неке лекције за живот: стекла сам блиске пријатеље, научила мађарски језик, развила љубав ка експериментисању у кухињи и понекад проводила време сатима шетајући улицама сваког града у којем сам живела. С првим професионалним ангажовањем у Словенији опробала сам се и у другим стиловима плеса и почела озбиљно да се бавим пилатесом – примећује млада балерина.

Имала је, додаје, привилегију и част да ради с најбољим играчима и педагозима, пре свега с примабалерином Аном Павловић, сад уметничком директорком Народног позоришта у Београду, која је Рајнин педагог од њене 11. године, а и дан-данас.

– Они су ме водили на разна такмичења, од којих су најзначајнија она у Сочију и Њујорку, где сам освојила награду за интерпретацију варијације из балета Сержа Лифара. Тако сам добила изузетну прилику да радим с Шарлом Жудом, прваком Париске опере и учеником Рудолфа Нурејева. Непроцењиво искуство које остаје урезано у памћењу! Играла сам у балетским представама са звездама као што су Наташа Мајер, Маја Макхатели и друге. Гледати њихову игру, како вежбају, како се припремају, драгоцено је знање за онога ко уме да види и касније спроведе слично – признаје Рајна.

Од Њујорка до Љубљане

Током школовања у Будимпешти добила је стипендију за усавршавање на Конзерваторијуму Валентине Козлове у Њујорку. Рад с бившом примабалерином „Бољшог театра” и „Њујорк сити балета” имао је великог утицаја на Рајнину игру и приступ у свакодневном раду. Од ње је учила тајне руског и америчког стила играња, наводи наша саговорница.

– Из Мађарске сам добила први ангажман у Љубљани (Словенско народно гледалишче), међутим епидемија вируса корона донела је месеце строгих мера, те сам одлучила да се вратим у Србију, јер сам видела да су овде позоришта радила, одржавале су се представе и гала концерти. Добила сам прилику да „ускочим” у једну представу Српског народног позоришта у Новом Саду, на крају сезоне, па сам након тога продужила сарадњу са СНП-ом. Ту сам добила пуно прилика да играм, у ансамблу и као солиста. Верујем да напредујем и у техничком и у уметничком погледу. Сви педагози и партнери с којима сам радила пуно су ми помогли, а искусније колегинице су увек биле ту да ме посаветују. Млади људи који оду у иностранство неретко тамо и остају, ја сам ипак закључила да је за мене значајније постићи успех у својој земљи и на домаћој сцени се „избрусити” као професионална балерина. Да ли ћу остати у Новом Саду време ће показати, у претходне две године научила сам да не планирам пуно унапред, јер живот уме да буде непредвидив – искрена је Рајна.

На њену одлуку би можда могло да утиче то што у Србији нису довољно заступљени страни кореографи и неокласични и савремени. Иако би, наравно, као свака амбициозна млада балерина волела да одигра све велике класике, ипак је важно да се опроба и у некој од кореографија познатих светских кореографа данашњице, додаје, јер покрет се данас стално изнова смишља, често проналазећи нове форме и методе чак и у класичном балету. – А наша средина као да је у неком вакууму, мислим да је право време да се мало протресе и унесе дашак новине и иновативности – сматра млада балерина.

Подршка

Током свог балетског образовања добијала сам стипендије и награде, али су мој професионални рад увек подржавали исти они који су веровали у мене, пре свега моја породица, и до данас се то није променило. Ирена, моја сестра, и ја смо доста различите, али заједничко нам је то што смо једна другој највеће обожаватељке. Она је гледала све моје наступе, слушала моје утиске и постала велики експерт за балет. Има око за естетику, за најситније детаље, зато њу, поред маме (која је и сама некад учила балет) питам за савет. Као мале, правиле смо концерте у кући, чак и наплаћивале карте: она је свирала клавир, а ја плесала. Волимо да путујемо заједно, што је постао ритуал који се не изоставља ниједне године.

Наступи

Досад сам имала заиста пуно наступа, преко Народног позоришта у Београду и Српског народног позоришта у Новом Саду, до бродвејске сцене „Симфони спејс” у Њујорку, театара у Мексику, Сочију, Љубљани и неколико позоришта у Будимпешти, и сваки од њих је био као тачка на неком поглављу у мом животу. Посебно сам уживала играјући кореографије Баланшина и варијацију „Цигарете” из балета „Свит ан бланк” на такмичењу у Њујорку, међутим издвојићу своју прву главну улогу коју сам одиграла на сцени Српског народног позоришта у децембру 2021. године. Била сам Шећерна Вила у балету „Крцко Орашчић”, а спремила сам је за две недеље, што је био неочекивани изазов. Мој партнер, првак балета Андреј Колчерију, пуно ми је помогао и учинио да заједничким радом изведемо овај дует на најбољи могући начин.

Кондиција

Увек одржавам такозвани перформанс шејп. То некада захтева много додатног вежбања, јер не захтева сваки балет који играмо такву савршену кондицију у којој волим да будем. Редовно вежбам индивидуалан пилатес, вежбе снаге, јогу с фокусом на истезање, и наравно различите балетске вежбе како бих усавршила све кораке, а помало и експериментишем. Трудим се да одржавам режим исхране који ми је нутриционисткиња прописала, мада понекад уживам у храни коју волим. У слободно време волим пуно да шетам и слушам латино музику. Покушавам да проводим време с људима из различитих бранши, који имају различита искуства. Викендом „скокнем” до Београда да проведем време с породицом.