„Руски рулет” Брисела с гасним санкцијама

Немојте се играти енергетским санкцијама против Русије, свет би то могло папрено коштати. Тако би се отприлике могло превести недавно, пажљиво срочено упозорење Џенет Јелен, америчке министарке финансија, Европској унији, која увелико најављује свој шести пакет казнених мера против Русије, међу њима и „паметне енергосанкције”.

„Средњорочно, јасно је да Европа треба да смањи своју енергетску зависност од Русије, али треба да будемо опрезни када размишљамо о комплетној европској забрани, рецимо, увоза нафте. Таква моментална забрана ЕУ јасно би подигла светске цене нафте и имала би штетне последице по Европу и друге делове света”, оценила је Јеленова у Вашингтону, пренео је лондонски „Фајненшел тајмс”. Америчка министарка финансија истовремено је указала да, иако можда делује „противно здравом разуму”, европски енергетски ембарго не би морао да има негативне финансијске последице по Русију, управо због изгледног скока цене нафте.

Суморна прогноза Јеленове да би свет тек могао да осети последице неизвесности поводом даљих енергетских односа ЕУ с кључним досадашњим снабдевачем већ је почела да се остварује. Наиме, истог дана (24. априла) када је „Гаспром” заврнуо гасне славине Пољској и Бугарској, а Брисел тај потез прогласио уценом уз најаву координираног одговора, цена природног гаса у САД скочила је пет одсто, известио је Ројтерс.

Јачање тражње пред летњу сезону и истовремени наставак пада производње због хладноће која је замрзнула нафтне и гасне бушотине у Северној Дакоти део су разлога због којих се Америка као водећи светски извозник гаса на домаћем тржишту суочава с поскупљењем кључног енергента. У позадини овог поскупљења јесте и чињеница да све масовнији извоз америчког течног гаса (ЛНГ) у Европу одскора постаје све уноснији бизнис. На тој тенденцији могло би се темељити и упозорење председника Џозефа Бајдена (29. априла) да Америка „неће дозволити Русији да искористи своју нафту како би избегла последице своје агресије (на Украјину)”, поручио је шеф Беле куће у низу објава на „Твитеру”.

Брисел мучи како избећи да Русија „искористи” извоз своје нафте и гаса у новонасталој ситуацији. И то и због вести да су поједини европски трговци гаса – мимо препорука Брисела – почели да се прилагођавају новом гасном платном режиму који је објавио шеф Кремља Владимир Путин (31. марта). Брисел је притом подигао политички улог после „случаја Пољске и Бугарске”.

„Државе чланице ЕУ морају гарантовати да корпоративни купци гаса плаћају руски енергент у еврима како би испоштовали санкције против Москве”, пренео је бриселски портал „Јурактив” изјаву неименованог ЕУ званичника. Било како било, врх политичке пирамиде у Бриселу одлучан је да шести пакет санкција против Русије обухвати и још непрецизирано поглавље о енергетском ембаргу. Ветар у леђа намери неизабраног руководства ЕУ додао је ових дана и званични Берлин. „Потпуни руски нафтни ембарго био би изводљив. Истовремено, морамо покушати и нереалистичне потезе како бисмо се ослободили руског гаса”, најновија је оцена Роберта Хабека, немачког министра економије. Процене немачке Бундесбанке, као и низа угледних компанија попут БАСФ-а или „Розентала” притом су оштро другачије. Према Бундесбанци, моментални гасни ембарго би ове године скресао немачки БДП за пет одсто (у вредности од око 165 милијарди евра). По БАСФ-у енергетски ембарго против Русије гурнуо би Немачку у „најгору рецесију од Другог светског рата”. Из чувене фабрике порцелана „Розентал” истовремено поручују: „Не можемо да радимо без гаса.”

Иначе, колико у марту Хабек је упозоравао да је Немачка исувише ослоњена на руске енергенте, те да би одбијање од њих морало бити постепено и „трајати годинама”. У међувремену, ако је веровати Блумбергу, Немци би подржали фазни приступ циљаним нафтним санкцијама, пре него друге предложене опције задржавања уплата за руски гас на посебним рачунима (escrow accounts). Из којих све разлога Берлин данас заговара „и нереалистичне потезе” како би се одвикао од руског гаса, неизвесно је.

Надаље, шта ће Европљани током мајских дебата одлучити поводом евентуалних „врдалама” које су већ испоштовале указ Кремља о обавезном новом протоколу за плаћање испорука сибирског гаса од 1. априла, није извесно. Једнако као и питање да ли Брисел може, имајући у виду потребе европског енергетског тржишта, остати при ставу да домаћи купци морају надаље плаћати сибирски гас само у еврима. И онда се евентуално суочити с даљим завртањем славина „Гаспрома” дугогодишњим клијентима у преосталој 21 држави чланици ЕУ. Руси су сада европске купце гаса и нафте очигледно изложили тактици „завади, па владај”, те је на испиту „јединство ЕУ”, оцењују експерти бриселског Бројгел института.

У међувремену, процена Џенет Јелен да би европски енергетски ембарго против Русије могао ићи наруку финансијској каси Москве, изгледа се већ остварује. Наиме, упркос санкцијама, Русија је од 24. фебруара готово удвостручила своје приходе од извоза фосилних горива, открива истраживање финског Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА), које сугерише да су од почетка сукоба у Украјини из Русије извезена фосилна горива у вредности од 63 милијарде евра. Извештај наглашава да је од укупног износа 71 одсто извезено у земље ЕУ, у вредности од око 41 милијарде евра, и то првенствено у Немачку и Италију. Водећи немачки увозник руског гаса „Унипер” већ је јавно истакао да разрађује даљу сарадњу с „Гаспромом” у складу са захтевима и Москве и Брисела. Да ли ће то бити довољно да најјача економија ЕУ не склизне у „највећу рецесију после Другог светског рата”, биће јасније крајем маја, када „Унипер” треба да исплати у рубљама већ испоручени сибирски гас.