„Ruski rulet” Brisela s gasnim sankcijama

Nemojte se igrati energetskim sankcijama protiv Rusije, svet bi to moglo papreno koštati. Tako bi se otprilike moglo prevesti nedavno, pažljivo sročeno upozorenje Dženet Jelen, američke ministarke finansija, Evropskoj uniji, koja uveliko najavljuje svoj šesti paket kaznenih mera protiv Rusije, među njima i „pametne energosankcije”.

„Srednjoročno, jasno je da Evropa treba da smanji svoju energetsku zavisnost od Rusije, ali treba da budemo oprezni kada razmišljamo o kompletnoj evropskoj zabrani, recimo, uvoza nafte. Takva momentalna zabrana EU jasno bi podigla svetske cene nafte i imala bi štetne posledice po Evropu i druge delove sveta”, ocenila je Jelenova u Vašingtonu, preneo je londonski „Fajnenšel tajms”. Američka ministarka finansija istovremeno je ukazala da, iako možda deluje „protivno zdravom razumu”, evropski energetski embargo ne bi morao da ima negativne finansijske posledice po Rusiju, upravo zbog izglednog skoka cene nafte.

Sumorna prognoza Jelenove da bi svet tek mogao da oseti posledice neizvesnosti povodom daljih energetskih odnosa EU s ključnim dosadašnjim snabdevačem već je počela da se ostvaruje. Naime, istog dana (24. aprila) kada je „Gasprom” zavrnuo gasne slavine Poljskoj i Bugarskoj, a Brisel taj potez proglasio ucenom uz najavu koordiniranog odgovora, cena prirodnog gasa u SAD skočila je pet odsto, izvestio je Rojters.

Jačanje tražnje pred letnju sezonu i istovremeni nastavak pada proizvodnje zbog hladnoće koja je zamrznula naftne i gasne bušotine u Severnoj Dakoti deo su razloga zbog kojih se Amerika kao vodeći svetski izvoznik gasa na domaćem tržištu suočava s poskupljenjem ključnog energenta. U pozadini ovog poskupljenja jeste i činjenica da sve masovniji izvoz američkog tečnog gasa (LNG) u Evropu odskora postaje sve unosniji biznis. Na toj tendenciji moglo bi se temeljiti i upozorenje predsednika Džozefa Bajdena (29. aprila) da Amerika „neće dozvoliti Rusiji da iskoristi svoju naftu kako bi izbegla posledice svoje agresije (na Ukrajinu)”, poručio je šef Bele kuće u nizu objava na „Tviteru”.

Brisel muči kako izbeći da Rusija „iskoristi” izvoz svoje nafte i gasa u novonastaloj situaciji. I to i zbog vesti da su pojedini evropski trgovci gasa – mimo preporuka Brisela – počeli da se prilagođavaju novom gasnom platnom režimu koji je objavio šef Kremlja Vladimir Putin (31. marta). Brisel je pritom podigao politički ulog posle „slučaja Poljske i Bugarske”.

„Države članice EU moraju garantovati da korporativni kupci gasa plaćaju ruski energent u evrima kako bi ispoštovali sankcije protiv Moskve”, preneo je briselski portal „Juraktiv” izjavu neimenovanog EU zvaničnika. Bilo kako bilo, vrh političke piramide u Briselu odlučan je da šesti paket sankcija protiv Rusije obuhvati i još neprecizirano poglavlje o energetskom embargu. Vetar u leđa nameri neizabranog rukovodstva EU dodao je ovih dana i zvanični Berlin. „Potpuni ruski naftni embargo bio bi izvodljiv. Istovremeno, moramo pokušati i nerealistične poteze kako bismo se oslobodili ruskog gasa”, najnovija je ocena Roberta Habeka, nemačkog ministra ekonomije. Procene nemačke Bundesbanke, kao i niza uglednih kompanija poput BASF-a ili „Rozentala” pritom su oštro drugačije. Prema Bundesbanci, momentalni gasni embargo bi ove godine skresao nemački BDP za pet odsto (u vrednosti od oko 165 milijardi evra). Po BASF-u energetski embargo protiv Rusije gurnuo bi Nemačku u „najgoru recesiju od Drugog svetskog rata”. Iz čuvene fabrike porcelana „Rozental” istovremeno poručuju: „Ne možemo da radimo bez gasa.”

Inače, koliko u martu Habek je upozoravao da je Nemačka isuviše oslonjena na ruske energente, te da bi odbijanje od njih moralo biti postepeno i „trajati godinama”. U međuvremenu, ako je verovati Blumbergu, Nemci bi podržali fazni pristup ciljanim naftnim sankcijama, pre nego druge predložene opcije zadržavanja uplata za ruski gas na posebnim računima (escrow accounts). Iz kojih sve razloga Berlin danas zagovara „i nerealistične poteze” kako bi se odvikao od ruskog gasa, neizvesno je.

Nadalje, šta će Evropljani tokom majskih debata odlučiti povodom eventualnih „vrdalama” koje su već ispoštovale ukaz Kremlja o obaveznom novom protokolu za plaćanje isporuka sibirskog gasa od 1. aprila, nije izvesno. Jednako kao i pitanje da li Brisel može, imajući u vidu potrebe evropskog energetskog tržišta, ostati pri stavu da domaći kupci moraju nadalje plaćati sibirski gas samo u evrima. I onda se eventualno suočiti s daljim zavrtanjem slavina „Gasproma” dugogodišnjim klijentima u preostaloj 21 državi članici EU. Rusi su sada evropske kupce gasa i nafte očigledno izložili taktici „zavadi, pa vladaj”, te je na ispitu „jedinstvo EU”, ocenjuju eksperti briselskog Brojgel instituta.

U međuvremenu, procena Dženet Jelen da bi evropski energetski embargo protiv Rusije mogao ići naruku finansijskoj kasi Moskve, izgleda se već ostvaruje. Naime, uprkos sankcijama, Rusija je od 24. februara gotovo udvostručila svoje prihode od izvoza fosilnih goriva, otkriva istraživanje finskog Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), koje sugeriše da su od početka sukoba u Ukrajini iz Rusije izvezena fosilna goriva u vrednosti od 63 milijarde evra. Izveštaj naglašava da je od ukupnog iznosa 71 odsto izvezeno u zemlje EU, u vrednosti od oko 41 milijarde evra, i to prvenstveno u Nemačku i Italiju. Vodeći nemački uvoznik ruskog gasa „Uniper” već je javno istakao da razrađuje dalju saradnju s „Gaspromom” u skladu sa zahtevima i Moskve i Brisela. Da li će to biti dovoljno da najjača ekonomija EU ne sklizne u „najveću recesiju posle Drugog svetskog rata”, biće jasnije krajem maja, kada „Uniper” treba da isplati u rubljama već isporučeni sibirski gas.