Србија коначно рекла „стоп” хрватској отимачини

Привредни апелациони суд (ПАС) донео је коначну одлуку да одбије признање стране судске пресуде којом је Привредна банка Загреб тражила исплату трошкова поступка који је Југобанка водила пред Трговинским судом у Загребу. Тиме је коначно показано црвено светло хрватском правосуђу, које је досад у многим случајевима легализовало отимачину имовине српских предузећа у Хрватској.

То је такође и порука да ни друге пресуде хрватског правосуђа неће бити признате. Тиме ће бити спречено да буџет Републике Србије буде оштећен за укупно око два милиона евра, и то само у споровима Југобанке, будући да су њени стечајни повериоци већином корисници буџета.

ПАС је током претходних година укидао одлуке Привредног суда у Београду, као првостепеног, и враћао их на поновно одлучивање. Сада је коначно потврдио упоран и доследан став Привредног суда у Београду и детаљно образложио зашто се хрватска пресуда не може признати.

„Првостепени суд је одбио предлог извршног повериоца за извршење на основу стране извршне исправе, наводећи повреду јавног поретка и непостојања реципроцитета у погледу признања судских одлука између Републике Србије и Републике Хрватске као разлог за доношење такве одлуке”, наводи ПАС.

У овом предмету Привредна банка Загреб тражила је да се спроведе извршење пресуде Трговачког суда у Загребу и да се наплате парнични трошкови у износу од 619.625 куна, али је услов за то био да се најпре призна страна судска одлука. ПАС подсећа да је пресудом Трговачког суда у Загребу био одбијен тужбени захтев Југобанке да јој Привредна банка Загреб исплати 33 милиона еура са затезном каматом, на име накнаде штете због конфисковане имовине. Загребачки суд не само да је одбио такав захтев већ је пресудом и дао легитимитет овом правном насиљу које се већ деценијама спроводи у Хрватској, а уз то је тражио да опљачкана банка плати и трошкове судског поступка.

Имовина главне филијале Југобанке у Ријеци била је присвојена и узурпирана, супротно Споразуму о сукцесији између Србије и Хрватске.

– Влада Хрватске је 2001. године пренела потраживања главне филијале Југобанке у Ријеци на Државну агенцију за осигурање депозита и санацију банака РХ. Југобанка је имала филијале у Сплиту, Загребу, Ријеци и Подравској Слатини. Део великог капитала ове банке Хрватска је својим одлукама претворила у капитал Бродоградилишта „3. мај” у Ријеци. Таква одлука је, међутим, ништав правни акт јер је у супротности са Анексом Г Споразума о сукцесији – каже адвокат Иван Симић, наш истакнути стручњак за питања сукцесије, који је о овој теми говорио и на неколико међународних правних конгреса.

Привредни апелациони суд истиче да је страна судска одлука донета у спору по захтеву за накнаду штете која је настала повредом имовинских права, а то питање било је предмет регулисања Споразума о сукцесији, којим је прописано да ће се права на имовину која се налази на територији државе сукцесора и на коју су грађани или друга правна лица СФРЈ имали право на дан 31. децембра 1990. године бити призната, заштићена и враћена у првобитно стање, као и да ће сваки намерни пренос права на покретну или непокретну имовину извршен после тог датума бити ништав.

„Признање овакве судске одлуке било би у супротности с домаћим јавним поретком јер је домаћем правном лицу ускраћена заштита истоветног права које домаћи судови пружају лицима из земље тог страног суда”, наводи ПАС.

Поред тога, не постоји уговорна узајамност између Хрватске као државе порекла стране судске одлуке и Србије као државе признања. Привредни суд у Београду имао је у виду обавештења Министарства финансија и Министарства правде Републике Србије из 2019. и 2021. године, која говоре управо о томе да између Србије и Хрватске не постоји узајамност у области примене имовинских права која имају везе са Споразумом о сукцесији, док узајамност постоји у другим правним односима, на пример, код купопродајних уговора, наслеђивања, давања издржавања и других правних ситуација.

Штавише, Министарство финансија је истакло да Хрватска условљава примену Споразума о сукцесији закључењем билатералног споразума, који истовремено опструира тако што одбија да се изјасни о понуђеном нацрту тог споразума који је усвојила Влада Србије.

– Одлуку ПАС, као коначну одлуку суда републичког ранга, ипак не можемо посматрати тријумфално. Ово је једна минимална сатисфакција, искључиво у смислу самопоштовања правног поретка Републике Србије. Дакле, и поред тога што ће стечајна маса бити очувана за око два милиона евра, а што ће омогућити да се за тај износ у већој мери наплате стечајни повериоци, који су углавном директни или индиректни корисници буџета Републике Србије, ово је ипак само једна врста утешне награде, управо у смислу очувања елементарне логике правног саобраћаја. Треба да имамо у виду да је српским предузећима у Хрватској конфискована покретна и непокретна имовина чија се вредност, по неким изворима, процењује и на више милијарди евра. Као правник и учесник у јавним животу, могу само да искажем поштовање према већу судије Александра Васића на одговорном, исцрпном и пре свега садржајном образложењу ове одлуке – каже адвокат Иван Симић.

Не сматра да је то победа његовог правног тима из још једног разлога – јер се вредност имовине којом хрватска предузећа располажу у Србији, по основу примене Споразума о сукцесији, такође, по неким проценама, мери и до више десетина, а можда и стотина милиона евра.

– По мом схватању, најзначајнија ствар јесте потенцијално преиспитивање примене Споразума о сукцесији од стране српског правосуђа и отпочињање доследне примене института такозване „одмазде”, не у смислу освете, већ правно утемељеног и једнаког поступања у истим чињеничним и правним стварима – закључује адвокат Иван Симић.

Значајно је напоменути да је коначна одлука Привредног апелационог суда донета у трочланом већу судије Александра Васића, које чине још и судије Александра Поповић и Драган Драговић. Коначна одлука стигла је крајем априла у Привредни суд у Београду, као првостепени, који већ годинама доноси исправно решење да не призна судску одлуку из Хрватске.