Руси освојили Босфор

Специјално за „Политику”
Истанбул, августа– Капали чаршија, чији су темељи ударени још у време Отоманске империје, проживљава тешке дане. По много чему јединствени споменик у свету, заштитни знак мегалополиса на Босфору, могао би да поклекне под бременом времена и људског немара.

„Капали чаршија је у опасности. Неопходна је хитна реконструкција тог објекта. Архитекте морају претходно да сачине план радова како би се пре свега отклониле грешке које су направљене приликом поправки објекта који је страдао у неколико земљотреса и великих пожара”, упозорава професор истанбулског универзитета Јидриз Шалман, чију изјаву преноси „Туркиш дејли њуз”. Локалне власти већ разматрају како да се спасе тај објекат, који је много више од тржног центра.

Капали чаршија (или Гранд базар како је неки називају) чудо је невиђено, по много чему у свету јединствено. То није само  тржни центар, то је град у граду, својеврстан историјски споменик. Већина од два милиона страних туриста, колико их сваке године допутује у Истанбул, не пропушта прилику да уз Аја Софију, Топ капи и Плаву џамију, обиђе и тај мамутски објекат у центру старог Истанбула. Ту се, као на длану, може сагледати болни рандеву старог и новог: отоманске прошлости и дигиталне садашњости.

Капали чаршија се простире на 30 хектара и има 18 улаза. Под истим кровом се налази више од 3.500 приземних дућана. У њој је армија од 15.000 стално или привремено запослених. То је заправо град у граду, који свакодневно живи свој живот: ту продавци често и купци) обедују, пију чај и кафу, одмарају се. У оквиру базара је једна џамија и још 12 места, у којима запослени, када дође време за намаз, могу да клањају Алаху. Сачуван је за сваки случај и један бунар.

Капали чаршија све доскоро успешно је одолевала изазовима времена. Али, оправке које су уследиле после неколико пожара и земљотреса (последњи већи био је 1954. године) изведене су нестручно. Нове бетонске кровне конструкције оптеретиле су старе, нејаке зидове, који би сада могли да поклекну. „Само Алах може да зна шта би се догодило уколико земљотрес поново уздрма Истанбул”, каже један од многобројних продаваца на Капали чаршији.

У 19. веку чаршија је била претеча садашње модерне берзе у Истанбулу: на њој су се склапали послови, договарало се о позајмицама, нудила се радна снага, продавани су робови. „Бог воли трговце”, уклесан је натпис изнад једног од главних улаза у Гранд базар. Времена су се променила. Неко је, приметили смо, руком, на картону, кориговао ову поруку у стилу доба у коме живимо: „Трговци воле купце”.

Сваког дана Капали чаршију посети у просеку 250.000 људи, већином домаћих купаца, који ту оставе милионе лира. Они који стижу са запада доживљавају је пре свега као оријентални споменик, док се намерници са истока Европе претежно баве „кофер туризмом”. У тржном центру може да се купи све и свашта: од кобајаги Аладинових лампи, свећњака, јефтиног текстила, коже и обуће, разних ђинђува, накита чији квалитет за сваки случај ипак треба проверити, до савремених уређаја за домаћинство. Недостају само аутомобили, јер не могу да се уклопе између, као сардине, начичканих дућана.

На Капали чаршији се чују сви језици света, па и нашки: српски, бошњачки или црногорски, како ли га ко сада назива. Истина много мање него раније. „До распада Југославије наши људи су били главни купци, који су односили робу за препродају. Сада их је све мање, пошто су, како чујем, Кинези преплавили српско тржиште јефтиним производима. Да није Новопазараца и муслимана из Босне наш језик готово да не би могао да се чује у Истанбулу”, каже Мехмед Ерсој који има продавницу обуће на Лалелију, делу града уз саму Капали чаршију. Каже да је пореклом из околине Бијелог Поља.

Руси су коначно освојили град на Босфору, што није пошло за руком њиховим ратоборним прецима. Са џеповима пуним долара, овог пута стигли су чартер-летовима, аутобусима, колима, путничким бродовима. Истанбул се предао без отпора. Они купују робу у огромним количинама, пре свега разноразне крпице, обућу, накит и бижутерију. Зато и није чудно што у том делу на сваком кораку могу да се виде натписи на руском језику: „Шок летња распродаја”, „Продаја навелико”, „Биљети за Москву и Кијев”, а у ресторанима се увелико рекламирају руска јела.