Обама први пут на ћирилици

Критичари су Барака Обаму прогласили најбољим књижевником који је икада ушао у свет савремене политике. „Смелост наде” је једна од најпродаванијих књига у САД, и у основи спада у мешовите књижевне врсте – аутобиографија кроз коју је приказан политички програм за нову Америку. Mемоари по правилу означавају крај каријере, a „Смелост наде” обележава један велики политички почетак.

Наслов књиге, као и „Да, ми можемо” и „Промена у коју верујемо” слогани су који као ехо прате нову звезду на политичком небу Америке и света. Обама је за само четири године прошао пут од кандидата за сенатора државе Илиноис до најпопуларније политичке личности на планети.

Он се читаоцима обраћа лако разумљивим језиком, на један духовит начин, мирним тоном који је истовремено пун жара. Политичар је који се вешто бави темама од националног и глобалног значаја, али издваја га способност да се ухвати укоштац са проблемима једног просечног Американца и његове породице. Када се бави свакодневним темама као што су заштита права радника, здравствена заштита, заштита права мањина, проблеми васпитања деце, слобода сексуалног опредељења, слобода вероисповести, имате осећај као да непосредно разговара са вама, избегавајући фразеологију и уопштеност типичну за политички говор.

Ова књига се може препоручити и студентима правних и политичких наука, свима који на озбиљан начин проучавају међународне односе, политичарима, али и онима који воле да читају бриљантне политичке аутобиографије. Када сам пре осам месеци обавестио пријатеље и познанике да након „Мемоара” Дејвида Рокфелера намеравам да објавим књигу Барака Обаме, најчешћи коментар био је: „Скромне су шансе да један Афроамериканац постане председник Америке”.

Као и тада, тако и данас верујем у победу сенатора Обаме, али његов евентуални избор за председника САД није разлог због којег објављујемо ову књигу на српском језику. Пратећи његову кампању углавном на Си-Ен-Ену и читајући „Смелост наде” постало ми је јасно да се на западној страни света после дужег времена појавио харизматичан лидер који са собом носи оптимизам, веру у људску честитост и развој. У предговору српског издања конгресмен из Илиноиса Мелиса Бин пише: „Визија будућности сенатора Обаме је визија преображења. Као Американка српског порекла поносна сам што ће је поделити са народом Србије у издању ’Смелости наде’ на ћирилици. Надам се да ће књига бити охрабрујућа за вас, као што је била за мене.”

Предговор за српско издање написао је и Дан Шомон, пријатељ и политички директор Обамине кампање за сенатора Илиноиса у Конгресу САД: „Као неко ко је провео стотине сати сам са Обамом у вожњи Илиноисом, могу рећи да је он јединствен човек, који верује у Бога, породицу и људе уопште”.
Барак Обама је син јединац афричког имигранта и белкиње са Средњег запада. Као припадник средњег сталежа уписао се на Харвард и дипломирао право 1991. године. Био је први Афроамериканац који је постао уредник часописа „Харвардска ревија права”. Пре него што је постао млађи сенатор Сједињених Америчких Држава из Илиноиса, био је адвокат грађанског права и професор правних наука.

Вртоглави успон његове политичке каријере почиње говором који је одржао на Националној конвенцији Демократске партије у Бостону 2004. године. Читавих 17 минута, без прекида и готово у једном даху, говорио је о својој визији нове, праведније, моралније и одговорније Америке. Тај говор га је учинио познатим изван граница САД, и почела је једна невероватна политичка каријера. Амерички и светски аналитичари још тада су му предвиђали будућност првог црног председника САД. Чак је и брачни пар Клинтон веровао у то предвиђање, али тек након што Хилари Клинтон оствари амбицију да постане прва жена председник.

Сви политичари у изборним кампањама говоре о променама, али Обами верују када их најављује, управо због снажног личног печата, снажне личне димензије у наступу и искрене, дубоке вере у оно што говори. Барак Обама своју политику заснива на повратку заборављеним моралним вредностима, на здравом разуму, успостављању дијалога и превазилажењу баријера.

Његови говори, готово проповеди, описују Америку онаквом каква би она требало да буде, земља без расизма и страха, земља коју не воде лидери који су за то предодређени својим пореклом, земља у којој се поштују морална начела и принципи, земља слободе и једнаких шанси за све. Тајна његове харизме је у томе што обједињује Америку, богату и сиромашну, белу и обојену.

За једне нови Кенеди, за друге нови Мартин Лутер Кинг, Барак Обама их у суштини спаја, јер његова мисија је превазилажење подела које оптерећују не само Америку већ и савремени свет.

Од 52 америчке државе једна има специфичну везу са Србијом. То је држава Илиноис у којој је гувернер Американац српског порекла Род Благојевић, представник у Конгресу Американка српског порекла Мелиса Бин, а највећи град Чикаго у коме живи око 600.000 Срба. Сенатор те државе у Конгресу САД је управо Барак Обама.

Ова веза Барака Обаме и Србије не сме бити разлог за синдром претераних очекивања у нашој јавности, али је ипак довољан почетни капитал за боље дане у српско-америчким односима након прижељкиване победе младог сенатора из Илиноиса.

Горан Перчевић

(Генерални директор „Интеркомерца” и 
издавач српског превода књиге Барака Обаме)