АИК банка профитабилна као Дојче банка

Упркос свим тешкоћама с којима се акционарска друштва суочавају, од економске и политичке нестабилности, недовољно уређеног амбијента за пословање, високих трошкова финансирања, неки од емитената чијим акцијама се тргује на Београдској берзи су у претходних пет година остварили изузетно добре резултате пословања. Чак изнад светског просека. Тако је АИК банка остварила идентичну просечну петогодишњу профитну стопу од 24 одсто, као и чувена Дојче банка, која се котира на берзи у Њујорку, наводи у ексклузивној анализи за наш лист др Томислав Брзаковић, директор КБК брокера и један од наших најугледнијих експерата за финансијска и тржишта капитала.

Истовремено, АИК банка има чак осам пута већи просечни петогодишњи проценат раста прихода и преко два пута већи раст добити од немачке банке!

Овакви импресивни резултати су значајан основ за оптимизам у погледу кретања будућих цена капитала српских компанија на берзи, сматра наш саговорник.

Међутим, од прошлих резултата су много важнији будућих. По правилу, основу за њихову пројекцију представљају резултати у прошлости, који, ипак, нису гаранција да ће се успех обавезно поновити.

При пројекцији будућих цена најчешће се праве оптимистичка, песимистичка и средња процена. Један од популарних метода процене се заснива на мултипликацији максималних и минималних вредности P/E рација и добити, чиме се, у преводу, израчунавају потенцијалне највише и најниже цене акција у будућем периоду.

– Компанија која је већ достигла зенит у пословању, након кога се очекује стагнација и опадање оствареног профита, биће суочена са неминовним падом цена својих акција – указује Брзаковић. – Једноставно, инвеститори ће се усмерити ка онима са бољим перспективама, повећавајући тражњу, а последично и цену акција тих компанија.

Када се наведени принципи примене у процени кретања цена акција у Србији, чак и уз крајње опрезну претпоставку о знатно мањем расту добити у будућем периоду од оних остварених у прошлости, може се рећи да су цене већине акција у такозваној BUY позицији: односно, да су испод реалне вредности.

Поузданост такве процене потврђује и PEG рацио који код свих емитената из табеле, осим Енергопројекта, има вредност мању од 1,5, што се узима као горња граница испод које се акције сматрају потцењеним.

При том код АИК банке, Соја-протеина и Ветеринарског завода овај показатељ има вредност мању од један.

То значи да, ако би се цене акција кретале у правцу на који указује процена базирана на претпоставци о расту добити од 20 одсто годишње, да би инвеститори у наредних пет година могли да очекују годишњи принос (капитална добит плус дивиденда) од инвестирања у Енергопројект и Соја-протеин око 80 одсто, од Глобос осигурања више од 60 процената, од АИК банке око 50 одсто, што су знатно виши приноси од приноса на америчком тржишту.

Оног тренутка када се инвеститори сагласе са изнетим проценама кренуће њихова појачана куповина потцењених акција, при чему ће повећана тражња довести до раста цена, који ће трајати до успостављања равнотежне цене у будућности, тврди наш саговорник.

– Аналогно старој народној „ко први девојци...” инвеститори који пре других по нижим ценама купе потцењене акције имаће прилику за остварење веће зараде у будућности. Како цене акција имају тенденцију да се, пре или касније, крећу око своје равнотежне вредности, чини се да се налазимо у фази када треба озбиљно размишљати о куповини потцењених акција на српском тржишту, које су у појединим периодима награђивале инвеститоре високим приносима – убеђен је Брзаковић.

-----------------------------------------------------------

Тржишна правила

– Стара је истина да акције вреде онолико колико је неко спреман да за њих плати, односно да понуда продаваца и тражња купаца детерминишу цену –  подсећа Брзаковић. – Максимална понуда акција на секундарном тржишту је ограничена укупном емисијом, а понуду креирају они који желе да акције продају. С друге стране, тражњу на секундарном тржишту стварају заинтересовани купци акција, чија већа жеља да купе акције гура цену навише.

Уколико тражња превазилази понуду, цене ће почети да расту, а кад већина инвеститора закључи да су акције прескупе, пашће тражња, што ће условити појефтињење акција до неке нове „равнотежне” цене.

Вредност акција и време за трансфер власништва, односно продају и куповину, власници и инвеститори процењују на основу финансијске снаге емитента на основу остварене добити у прошлости. Стога је за исправну процену пожељно да се сагледају резултати пословања у што дужем временском периоду, јер је претпоставка да ће такав тренд наставити и у будућности. Такве компаније по правилу носе мањи ризик од компанија које имају велику нестабилност у остварењу прихода и добити.