Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: И БОЉИ ПРЕВОЗ И РЕКРЕАЦИЈА

Нагло расте куповина бицикала

У Србији се годишње произведе 350.000 бицикала од чега се 70.000 прода на домаћем тржишту, aли и поред тога двоточкаша је много више на терасама него на путевима
(Фото Д. Јевремовић)

Бицикл данас има бројне предности у односу на аутомобил, посебно у великим градовима. И у Србији, према најновијим подацима, расте производња и продаја двоточкаша, иако се то толико не види у великим градовима, пре свега у Београду. Али оно што у будућности може да буде опредељујући разлог да се људи лате гувернала уместо волана јесте проблем с паркирањем. Градске саобраћајне гужве су све веће, па ће хтели – не хтели многи излаз потражити у бициклу, класичном или електричном, скутеру или сличном возилу на два точка, прогнозирају стручњаци.

У последњих неколико година нагло је порасла куповина бицикала у Србији. Статистика показује да годишње произведемо 350.000 примерака од чега се 70.000 прода на домаћем тржишту. Ако се томе дода и куповина око 130.000 половних, годишњи обрт је око 200.000 двоточкаша. Већи део отпада на замену дотрајалих, али можемо рећи да се сваке године увећа више десетина хиљада примерака ових возила, каже Радомир Павловић, председник Бициклистичког савеза Србије.

Почетни ентузијазам

Толики пораст ипак се не види на улицама јер чак две трећине власника „паркирали” су своје бицикле на терасама вишеспратница. После почетног ентузијазма досади им да своја превозна средства на „ножни погон” носе са спратова степеницама, па још ако станују у вишим деловима града имају проблем да се успењу до куће у повратку. Ако хоће себи да олакшају повратак, онда морају бицикл да спакују у аутомобил, одвезу га до неке равничарске дестинације каква је она поред Аде Циганлије или Макиша, а онда опет аутомобилом у повратку до Јулиног, Петловог или Лабудовог брда.

У Новом Саду и осталим војвођанским градовима и мањим местима рекреативни бициклизам је развијенији. Бицикл се много чешће користи да би се отишло до продавнице, школе, у град, прешло с једног краја села на друго.

Централна Србија има неповољнији рељеф, али зато пружа лепе могућности за планински бициклизам и то нарочито у златиборском крају, краљевачком, црнотравском где се одржавају бициклистички кросеви.

Познато је да кроз Србију пролази и међународна бициклистичка рута која се простире од Атлантика до Црног мора и прати ток Дунава, а ту има пуно осталих туристичких садржаја који се могу видeти и посетити, Нови Сад, Београд, Смедерево, Голубачка тврђава...

Северна и западна Европа су Mека за бициклисте. Холандија је можда и најдаље одмакла у култури употребе бицикла у свакодневном саобраћају. У овој земљи употреба двоточкаша толико је масовна да су пуни паркинзи испред школа и фирми, на посао се путује овим превозним средством, а деца се од малих ногу уче да возе бицикл, тако да је из те масовности изникао и велики број светских и европских шампиона у спортском бициклизму.

У Кини су бицикли поново у моди, само што бициклисти не носе више радничке комбинезоне с капама као у прошлом веку. Данас се у овој земљи може наићи на милионе бицикала модерног и изванредног дизајна.

У Данској се може бициклом ући и у лифт, а и стамбене зграде се граде да би се прилагодиле лакшој употреби и чувању двоточкаша.

У Француској Стразбур се сматра главним бициклистичким градом ове државе, на два точка може се стићи у сваки кутак овог велелепног места, мада и у Паризу није ретко видети модерне и лепо обучене даме у високом штиклама како возе бицикл и то све више на електрични погон.

(Фото Н. Марјановић)

Генерална скупштина је 2018. прогласила 3. јун за Међународни дан бицикла, чиме је препознала значај овог превозног средства и његов допринос постизању циљева одрживог развоја. Међународни дани су и прилика да се повећа информисаност о одређеним питањима и да се позове на акцију. Стручњаци Уједињених нација навели су истраживања која су показала да је вожња бицикла здрава, јефтина и не захтева много простора за паркирање. Компаније су израчунале да запослени који возе бицикл до посла ређе узимају боловање, креативнији су и имају тенденцију да буду срећнији. Коначно, на нивоу урбаног планирања и развоја, вожња бицикла може да унапреди град у коме живите смањењем буке и ваздушног загађења, застоја у саобраћају и простора за паркирање.

– Вожња бицикла данас у урбаним срединама није само рекреација или спорт, он је превозно средство. Желимо да покажемо да је вожња бицикла лак, здрав и јефтин превоз који доприноси бољој животној средини – каже Павловић.

Иако сезона двоточкаша траје од 1. марта до 1. новембра, у северним европским земљама навикли су да возе и по киши, каже наш саговорник, бивши репрезентативац који је пропутовао добар део света и упознат је с приликама на бициклистичким стазама. Он каже да и у Европи има пуно паркинга у градовима за возила на два точка. Од првог сусрета с неким европским градом на аеродрому па до централних градских улица свуда се могу, на сваких пет стотина метара, видети привезани бицикли.

Некад главни превоз радника

И код нас је некад било тако, испред фабрика радници су остављали своје поуздано превозно средство и паркирали испред капија. Путовали су до радних места и по пет-шест километара док нису прешли на „фиће” и „стојадине”. То је давно прошло време, сада можемо видети испред неких фирми паркиране моторе, а када је реч о бициклима, они су бар у Београду прогнани и из пешачких зона, каква је рецимо Кнез Михаилова.

– Наравно, поставља се питање колико је здраво возити бицикл, ако живимо у загађеним градовима како показују статистички подаци. Међутим, изненадиће се многи када кажем да је научно доказано да се код бициклиста у односу на пешаке као учеснике у саобраћају везује 20 одсто мање отровних материја. Такође је доказано да је утицај штетних гасова на бициклисту мањи него када се седи у аутомобилу. Видео сам скоро да и код ИМР-а у Раковици стоје паркинзи за бицикле још од пре више деценија. И то ме је подсетило на неко давно време. Сада је многима мотив рекреација, пре свега осећај и психичког задовољства, али доћи ће време када ће проблеми с паркинзима у граду поново вратити слике бицикала испред портирница компанија – каже на крају разговора Радомир Павловић.

​Електрични све омиљенији

Док је код нас тек кренула „мода” електричних бицикала, Светска бициклистичка организација почела је да организује и националне шампионате у овој категорији. На улицама се примећује да све већи број достављача хране има електричне бицикле. Старији људи и инвалиди који се једва крећу могу електричним бициклом да иду на рекреацију, тако да је то сада хит у свету.

Ови бицикли покрећу се на батерије, а имају електрични мотор, а на ручкама волана потенциометар за регулисање брзине. Мотор се укључује када су, рецимо, на узбрдицама и стрмијим деловима, чак и на серпентинама, које ово возило с лакоћом савладава. Брзина коју може да развије је до педесет километара, али је на бициклистичкој стази дозвољено 30 километара на сат, каже Радомир Павловић.

(Фото Н. Марјановић)

Београдске стазе

Београд је карактеристичан по неравном терену, нарочито у старом делу града, а хронично недостају и бициклистичке стазе. Ипак на широким булеварима Новог Београда ситуација је много повољнија, али ни тамо бициклиста нема баш у великом броју. У старом делу града недостају стазе, ретка су места где их има као од Аутокоманде до Трошарине и од Аде Циганлије до Дорћола. То су према прописима дозвољене стазе.

Центар града није безбедан, посебно од Кнеза Милоша до Трга републике и према Славији. Велике гужве представљају опасност за возаче двоточкаша, јер ми немамо ту саобраћајну културу поштовања бициклиста. Метар и двадесет сантиметара потребно је да аутомобил обиђе бициклисту, али то је код нас много краће, само што га не закачи по лакту.

У Београду се пуно вози старим Обреновачким друмом кроз Макиш од Аде па до Умке. Многи се враћају тим истим путем, а неки одлазе према Ибарској магистрали па се онда различитим путевима, најчешће Авалским путем, враћају према центру града. Многи довозе колима бицикл до бициклистичке стазе и враћају га кући опет у гепеку аутомобила. Други иду од Сурчина до Обреновца или чак Обедске баре што је такође за бициклисте занимљива рута.

– Нови Београд има одличне стазе, нарочито у блоковима 45 и 70 дуж Саве. Доскоро то је био прелеп пут који је ишао до Остружничког моста, али га је нарушила градња дивљих викендица – истиче Павловић.

Паркирај и бициклирај

У Београду је недавно почела и нова сезона акције „Паркирај и бициклирај”, која подразумева да возачи могу да позајме бицикле у периоду док им је возило паркирано у гаражама и паркиралиштима „Паркинг сервиса”.

Возачи који паркирају своја возила на паркиралиштима „Ада Циганлија”, „Милан Гале Мушкатировић” и у гаражама „Обилићев венац”, „Зелени венац” и „Масарикова” могу бесплатно да преузму на коришћење бицикле, плаћајући само цену паркирања. На Ади Циганлији има 300 бицикала за одрасле и 100 за децу, док на четири велика паркиралишта у граду има још око 500 бицикала.

На овај начин грађани се мотивишу да користе алтернативне начине превоза и то бесплатно.

Надлежни су најавили да ће до краја године бити 150 јавних станица с око 1.000 бицикала у Београду.

Акција „Паркирај и бициклирај” ушла је у другу деценију постојања, а прошле године ту услугу искористило је око 33.000 корисника.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
Да, бицикли имају огромну предност, особито кад је реч о кишним данима и знежним олујама, итд. Лако је паркирати бицикл, а и овећи намештај се може пренети на леђима бициклисте...итд. Све се своди на то шта 20-тогодишњаци виде као предност. И то се данас зове "прогрес".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.