Без помака у разграничењу БиХ и Србије

Сарајево – Утврђивање границе између БиХ и Србије и даље је отворено питање о ком се већ одавно службено и не разговара. Процес је практично „заустављен” у јуну 2010. године, када је одржан последњи заједнички састанак комисија БиХ и Србије које имају мандат да преговарају о разграничењу и идентификацији границе. Од тада па све до данас није било никаквих активности. То је за „Политику” потврдио Жељко Обрадовић, заменик председавајућег Комисије за границе БиХ.

У међувремену, из Београда је било одређених понуда, али и то је остало на неформалном нивоу, због неспремности Сарајева, превасходно дела бошњачке политичке структуре, да се у разговорима о спорним питањима направи одређени искорак и тако покуша доћи до компромисног решења. Исказивање неспремности пратиле су неретко и тврдње како „Србија профитира од потенцијала реке Дрине, природне границе са БиХ” и како је она „нешто дужна БиХ”.

Обрадовић сматра да је могуће постизање коначног заједничког договора и да није нерешиво ни све оно што су, како каже, поставиле колеге из Београда. Међутим, треба сести за исти сто и разговарати, што, напомиње он, не значи нужно и прихватити.

„Потребно је више политичке воље првенствено, а потом и више поверења између двеју страна. Границу треба посматрати, пре свега, као техничко питање и ја сам уверен, узимајући у обзир искуства неких европских и других држава, да и ми можемо да превазиђемо неспоразуме у вези с начином решавања ’спорних’ локација на граници, без обзира на то што од почетка преговора имамо различита мишљења о томе”, каже Обрадовић.

Међутим, у политичким круговима у Сарајеву, бар засад, и не размишља се о промени мишљења и прихватању понуде Београда да идентификација и корекција границе иде „у пакету”. На то повремено указују поједини бошњачки политичари уз неизоставну напомену да разговори о евентуалним „изменама могу доћи у обзир тек након што се потпише и ратификује уговор о граници”. А то је, како је својевремено изјавио, између осталих, и бивши председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић, „граница која је утврђена, међународно призната и потврђена Бадинтеровом комисијом и Дејтонским мировним споразумом”.

Та иста прича вртела се у сарајевским политичким груговима и 2017. године, када је председник Србије Александар Вучић на састанку у Београду с тадашњим члановима Председништва БиХ понудио предлог у форми „нон-пејпера” с конкретним решењима за све четири спорне локације на граници – две на којима се налазе хидроелектране „Зворник” и „Бајина Башта” и две у близини Прибоја, односно Рудог. Бошњачком члану Председништва БиХ Бакиру Изетбеговићу тај предлог није био прихватљив, поготово му се није допала размена територија код Прибоја и Рудог, по принципу „метар за метар”.

Тренутно актуелни бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић својевремено је понуду размене територија окарактерисао као „подвалу” и „покушај преваре на штету БиХ”. А том разменом решио би се проблем пруге Београд–Бар, која у дужини од 12 километара излази са територије Србије и пролази кроз БиХ, као и проблем села Међуречје, које је део општине Рудо, али је са свих страна окружено Србијом и има отежану комуникацију са БиХ.

Што се тиче поменутих хидроелектрана на Дрини, које је у време СФРЈ изградила Србија, а које би према предлогу српске комисије за разграничење требало да у целини буду на територији Србије, Обрадовић сматра да се несугласице с тим у вези могу решити без померања границе, билатералним споразумом између две државе о коришћењу тих објеката, што је, према његовим речима, уобичајена европска пракса.