Субота, 20.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Без помака у разграничењу БиХ и Србије

Уверен сам да можемо да превазиђемо неспоразуме у вези с начином решавања „спорних” локација на граници, каже за „Политику” Жељко Обрадовић, заменик председавајућег Комисије за границе БиХ
Жељко Обрадовић (Фото: Д. Станишић)

Сарајево – Утврђивање границе између БиХ и Србије и даље је отворено питање о ком се већ одавно службено и не разговара. Процес је практично „заустављен” у јуну 2010. године, када је одржан последњи заједнички састанак комисија БиХ и Србије које имају мандат да преговарају о разграничењу и идентификацији границе. Од тада па све до данас није било никаквих активности. То је за „Политику” потврдио Жељко Обрадовић, заменик председавајућег Комисије за границе БиХ.

У међувремену, из Београда је било одређених понуда, али и то је остало на неформалном нивоу, због неспремности Сарајева, превасходно дела бошњачке политичке структуре, да се у разговорима о спорним питањима направи одређени искорак и тако покуша доћи до компромисног решења. Исказивање неспремности пратиле су неретко и тврдње како „Србија профитира од потенцијала реке Дрине, природне границе са БиХ” и како је она „нешто дужна БиХ”.

Обрадовић сматра да је могуће постизање коначног заједничког договора и да није нерешиво ни све оно што су, како каже, поставиле колеге из Београда. Међутим, треба сести за исти сто и разговарати, што, напомиње он, не значи нужно и прихватити.

„Потребно је више политичке воље првенствено, а потом и више поверења између двеју страна. Границу треба посматрати, пре свега, као техничко питање и ја сам уверен, узимајући у обзир искуства неких европских и других држава, да и ми можемо да превазиђемо неспоразуме у вези с начином решавања ’спорних’ локација на граници, без обзира на то што од почетка преговора имамо различита мишљења о томе”, каже Обрадовић.

Међутим, у политичким круговима у Сарајеву, бар засад, и не размишља се о промени мишљења и прихватању понуде Београда да идентификација и корекција границе иде „у пакету”. На то повремено указују поједини бошњачки политичари уз неизоставну напомену да разговори о евентуалним „изменама могу доћи у обзир тек након што се потпише и ратификује уговор о граници”. А то је, како је својевремено изјавио, између осталих, и бивши председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић, „граница која је утврђена, међународно призната и потврђена Бадинтеровом комисијом и Дејтонским мировним споразумом”.

Та иста прича вртела се у сарајевским политичким груговима и 2017. године, када је председник Србије Александар Вучић на састанку у Београду с тадашњим члановима Председништва БиХ понудио предлог у форми „нон-пејпера” с конкретним решењима за све четири спорне локације на граници – две на којима се налазе хидроелектране „Зворник” и „Бајина Башта” и две у близини Прибоја, односно Рудог. Бошњачком члану Председништва БиХ Бакиру Изетбеговићу тај предлог није био прихватљив, поготово му се није допала размена територија код Прибоја и Рудог, по принципу „метар за метар”.

Тренутно актуелни бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић својевремено је понуду размене територија окарактерисао као „подвалу” и „покушај преваре на штету БиХ”. А том разменом решио би се проблем пруге Београд–Бар, која у дужини од 12 километара излази са територије Србије и пролази кроз БиХ, као и проблем села Међуречје, које је део општине Рудо, али је са свих страна окружено Србијом и има отежану комуникацију са БиХ.

Што се тиче поменутих хидроелектрана на Дрини, које је у време СФРЈ изградила Србија, а које би према предлогу српске комисије за разграничење требало да у целини буду на територији Србије, Обрадовић сматра да се несугласице с тим у вези могу решити без померања границе, билатералним споразумом између две државе о коришћењу тих објеката, што је, према његовим речима, уобичајена европска пракса.

 

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Sa njima je nemoguc bilo kakav dogovor o bilo cemu.
Pero
I ne treba jer uskoro ce RS biti deo Srbije
slavko
Kako da ne...
Nesa BG
Granica Republike Srpske sa FBIH treba da bude granica Srbije i BIH.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.