Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТИНЕ И ЛАЖИ

Кад дворска луда постане краљ

Шта је бивши шеф Беле куће слагао кад је рекао да су Америка, Русија и бројне друге државе урадиле толико гадних ствари у међународној арени да ниједна од тих земаља не може да тврди да је невина
(Драган Стојановић)

„Постоји много убица. Да ли мислите да је наша земља тако невина?”

Као и много пута раније, Доналд Трамп је запрепастио део америчке јавности кад је овако 2017. одговорио на захтев Фокс њуза да прокоментарише да ли је Владимир Путин убица. Либерали су осудили ову и бројне друге изјаве бившег америчког председника као „глупости” које може да изговори само „лажов” попут Трампа. А јесу ли то стварно само глупости и лажи? Зар на свету не постоји много убица?

Овакво питање има све више смисла ако се зна да бивши амерички председник наговештава поновну кандидатуру на изборима 2024. Анкете му предвиђају победу. Последње истраживање Универзитета Харвард показује да би Трамп, да се избори одржавају данас, победио актуелног председника Џоа Бајдена са шест, а потпредседницу Камалу Харис са 11 одсто разлике. Трамп никуд није отишао, као ни недоумица да ли је он више говорио лажи или истину.

Шта је бивши шеф Беле куће слагао кад је рекао да су Америка, Русија и бројне друге државе урадиле толико гадних ствари у међународној арени да ниједна од тих земаља не може да тврди да је невина? За неког ко у медијима важи за непоправивог лажова, што је заслужио, на пример, измишљотином да је на његовој инаугурацији било више људи него на Обаминој, Трамп је ипак изрекао много истина о свету, политици, Америци и њеним интересима.

Они који га воле, воле га и због тога што не улепшава стварност. Из његових изјава сазнајемо шта добар део белаца стварно мисли о афроамеричкој заједници или илегалним имигрантима кад не мора да буде политички коректан. За друге Американце, то је био шок јер нису навикли да се реалност отворено саопштава. Трамп је „антихрист” који саблажњава јер говори без увијања слично као што је Николо Макијавели без пардона у Владаоцу описао технологију владања. И Макијавели је остао скандал-мајстор у историји политичке мисли. У антици су филозофи политику повезивали с правдом и добробити за заједницу, а у средњем веку легитимитет владања тражио се у Богу. Онда је дошао Макијавели, који је о политици причао као о рационалној и хладној борби за власт. У Владаоцу пише да владар који осваја област мора да „угаси лозу старог владаоца”, што се управо и радило кроз историју и пре и после Макијавелија, али су људи били скандализовани чињеницом да је политичка реалност толико огољена.

Поштење и политичко непоштење

Бертранд Расел у Историји западне филозофије овако пише о Макијавелију: „Он код људи обично изазива згражавање, и заиста има некад нечег у њему што може да изазове згражавање. Али и многи други људи били би исто такви кад би исто тако били слободни од сваког претварања као што је он био... Велики део уобичајене критике која је повезана с његовим именом треба приписати негодовању хипокрита који мрзе отворено признавање рђавог дела.” Расел додаје и да је Макијавелија красило „интелектуално поштење о политичком непоштењу”.

„Можда наше доба поново може да оцени Макијавелија јер су неки најпознатији успеси нашег времена постигнути методама исто онако ниским као што су била средства која су се употребљавала у ренесансној Италији.”

Деловало је страшно и кад је Трамп, за разлику од Буша и Обаме, који су ратове правдали ширењем демократије, објаснио да га не занима да војно интервенише у земљама у којима нема нафте. Кад њујоршки милијардер каже да бројни црнци немају шта да изгубе чак и ако гласају за њега или да су Хаити „септичка јама”, он не описује какве би ствари требало да буду, већ какве јесу. Слично је и Фридрих Ниче величао антидемократске тенденције, писао да маса служи аристократији и предвидео наднационалну европску елиту, што се и остварило у бриселској бирократији и естаблишменту широм западних демократија који, попут Хилари Клинтон, плебс сматра „вредним презира”.

Буш није причао да ће срушити Ирак, али је то урадио. Обама је проповедао пацифизам и послао војску у седам ратова. Трамп није осећао потребу да Америка буде боља него што јесте па није ни говорио о одбрани људских права, већ о нафти, продаји оружја, привреди и такмичењу с Кином.

Политичка колумнисткиња и ауторка Ана Мари Кокс је у Вашингтон посту у постскриптуму Трампове владавине написала да је највећи поклон који је некадашњи шеф Западног крила дао Америци тај што јој је открио непријатне истине о њој самој: „Због његове задртости, површности и похлепе теже смо подносили ове особине у нама самима.”

У роману Човек који плаче од смеха Фредерик Бегбеде повезује Трампов долазак на власт с инфотејнментом. Информативни програм свео се на спрдњу и шале, вести су постале забава, а комичари су почели да коментаришу политичка збивања.

„Презриви смех је припрема за избор злих кловнова уз подршку друштвених мрежа. Изборни успех популистичког комичара почива на идеји – савршено исправној – да неће моћи да уради горе од потпуних кретена који су му претходили. Инфотејнмент представља претњу за демократију. Треба разликовати озбиљно од спрдње. Ова забава доводи на власт дојучерашње пајаце који су постали демагози. Дворска луда, то је у реду; али дворска луда која постаје краљ, то је нови систем: комикопопулизам.”

Дворска луда

У исти кош Бегбеде ставља Трампа, Бориса Џонсона, кога назива „кловн Бо Џо”, Бепеа Грила у Италији и Володимира Зеленског, који је, пре него што је постао украјински председник, глумио у серији „Слуга народа”, давао интервјуе играјући пингпонг и обраћао се јавности искључиво на „Инстаграму”.

На истом фону био је и Филип Рот у роману Завера против Америке. У овој алтернативној историји, Френклин Делано Рузвелт изгубио је изборе за трећи мандат па је на власт дошао славни пилот и републиканац, антисемита и Хитлеров симпатизер Чарлс Линдберг. Рот се у роману из 2006. играо идејом да би неко тако познат као Линдберг могао да политички профитира на својој препознатљивости, што се касније и стварно догодило кад је Трамп искористио медијску пажњу да би се кандидовао за председника. У реалном животу, Линдберг није ушао у трку за Белу кућу, али је важио за перспективног конзервативца. Као и Трамп, био је изолациониста и тражио је да се Америка држи подаље од европских конфликата. У роману, Линдберг постиже споразум с нацистима, али убрзо одлази с власти, Рузвелт поново побеђује на изборима и Америка се враћа себи. У животу, Трамп је одслужио само један мандат, а Америка се после четири године вратила провереном представнику естаблишмента Џоу Бајдену.

И психијатар Џејмс Гордон је упоредио Трампа с „дворском лудом”, која је на дворовима једина смела да владару каже истину. Како је Гордон написао у Гардијану, дворска луда „држи огледало владару и свима нама, исмевајући наше мане”.

„Он има важну улогу у друштву, приморавајући нас да преиспитамо предрасуде, посебно наше пренадуване идеје о нашим врлинама. Трамп нам је свима говорио да смо баш као и он.”

Некадашњи амерички лидер је изјавама о женама, мањинама, имигрантима и другим земљама подсетио да свет и даље одликују расизам, мизогинија и гола сила.

„Трампова вулгарна умишљеност нас позива да преиспитамо сопствену себичност. Његова неукост нас зове да се позабавимо сопственим слепим тачкама”, пише Гордон и подсећа да је с Трампом први пут дворска луда постала краљ.

Наравно да је аристократија полудела.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Еустахије
О било којем комедијашу да је реч истина је једна: "Када комедијашу поверите да се бави озбиљним стварима резултат може бити једино трагедија!"
Мира
Pozvao je u stvari da se "iskorene monstruozni Rusi". Tolika je mržnja Poljaka prema Rusiji i svemu ruskom. Koliko ustaše iz današnje NDH mrze Srbe, Poljaci mrze Ruse još deset puta više. Da je do Poljske, bombardovanje Rusije nuklearnim bombama bi odavno počelo. Ti su ljudi spremni i sami da izginu, samo da Rusa više nema na svetu. Zanimljivo bi bilo čuti o kakvoj to "Putinovoj ideologiji" je reč. Putin nema nikakvu "ideologiju" sem eventualno istu ideologiju kao SAD i NATO.
Joca Švedska
Bivši, nadamo se i budući, predsednik SAD, Donald Tramp je bio čovek koji je počeo da opisuje stvari onakvim kakve jesu. To je naročito bitno za naš srpski narod, jer je naš narod tamo gde jeste zahvaljujući "politički korektnim" lažima o "genocidu" nad Muslimanima i Šiptarima, "borbi za demokratiju i ljudska prava" (zanimljivo svih osim Srba) isl. Kada se te laži odbace, što je Tramp pokušao da učini, onda se traži neki razuman kompromis. Da je Tramp i dalje na vlasti kompromis bi bio nađen.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.