Музика за невино обешене

Страхоте које су Србија и њено становништво доживљавали током Првог светског рата биле су свакодневне и вишeструко неоправдане. Пратећи догађаје, Јован Цвијић, као изванредан познавалац наших простора и становништва, али и особина окупатора, често се обраћао домаћој и страној јавности. У великом амфитеатру Универзитета Сорбона у Паризу 17. јануара 1918. године одржао је предавање под насловом „La protestation des Peuples Martyrs. L Effort de la France et de ses Allies” (Blond et Gaу, Paris, 1918). Предавање, у преводу Петра С. Јовановића (Беда у Србији и наша вера), штампано је у Београду 1920. године, а затим у Сабраним делима Јована Цвијића „Говори и чланци”, књига 3, том 1, 1987. године. Љубица Цвијић, која је присуствовала прeдавању, у свом дневнику је забележила да је Цвијић говорио осећајно, убедљиво и документовано. Говор је оставио дубок утисак на присутне који су испунили амфитеатар.

Пошто је указао на чињеницу да је Србија пре рата била богата и густо насељена земља с 90 одсто здравог и радног сеоског становништва, нашла се на великим мукама, гажена од моћног непријатеља, који је четири године пустошио свет и нанео велике губитке Србима у домовини и Србима ван Србије, преко Саве и Дунава. Губици и злочини које је Србија поднела најтежи су у целом рату. Указао је на страдања нашег становништва у околини Бора и бројне радне логоре, депортовање људи, пљачкање природних богатстава, нестанак читавих села у околини Лесковца, вешање људи у околини Крагујевца, умирање у логорима, пљачкање сеоских и градских кућа, библиотека, накита, отимање стоке и летине. На недела су указивали посланици у бечком парламенту, али милости готово да није било.

У завршном делу предавања Јован Цвијић је истакaо следеће, као врхунац нехуманости и западњачког цинизма и погледа на страхоте: „У току прошле године исцрпена на тачци да подлегне, Аустрија отпоче да увиђа своје злочине. Југословенски народни посланици изнесоше јавно те злочине, у бечком парламенту. Начин кајања био је сасвим аустријски. Они су наредили да царска музика одсвира посмртни марш на гробовома оних обешених за које се утврдило да су били невини.”

Биће да се то односило и на 35 невино обешених сељака и учитеља Глишића из села Ромаће недалеко од Крагујевца.

Стеван М. Станковић,
професор