Музеј аутомобила можда остане на старој адреси

Mузеј аутомобила могао би да остане у Модерној гаражи у Улици мајке Јевросиме 30, а не да буде премештен испод Бранковог моста на новобеоградској страни као што је то пре три године била идеја покојног Братислава Петковића, суоснивача Музеја аутомобила. Разлог за дислоцирање музеја тада је био тај што су објекат потраживали наследници старих власника. Услов да остане на садашњој адреси, а не да буде пресељен у простор, гаражу републичких органа која је била виђена и за музеј МУП-а, зависи од исхода преговора града и наследника старих власника којима је враћена Модерна гаража.

– Ако успемо да се договоримо са власницима здања и град од њих откупи тај објекат чија намена, јавна, мора да се задржи, онда бисмо доградили зграду и Музеј аутомобила би остао у Мајке Јевросиме. Више би нам се исплатило то него да преуређујемо простор испод Бранковог моста који је у катастрофалном стању, а МУП је одустао од идеје да ту смести музеј – каже Горан Весић, заменик градоначелника Београда, и додаје да ће за две године предложити да Музеј аутомобила промени име у Музеј аутомобила „Братислав Петковић” јер је то бивши министар културе и заслужио.

У том простору у центру града изложено је педесетак четвороточкаша међу којима су возила краља Александра, Јосипа Броза Тита, Драгише Цветковића, а објекат је 1997. проглашен спомеником културе. То значи да његов власник мора да сачува аутентичну спољашњост објекта.

Град је простор у центру уступио Петковићу, власнику збирке аутомобила изложених у музеју. Тај ортаклук траје од 1994. године.

Прва модерна гаража изграђена је 1929. године према пројекту руског архитекте Валерија Сташевског. Значај објекта проистиче из чињенице да је зграда Модерне гараже први објекат такве врсте не само у Београду, већ и на Балкану, да је по техничким могућностима био истовремен сличним објектима у Западној Европи, да су у њему сачувани значајни пнеуматски алати и да је био центар ауто-спорта у Београду.