Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто расте евроскептицизам

(Драган Стојановић)

Према последњем истраживању агенције Ипсос, подршка грађана европским интеграцијама никада није била мања: за ЕУ се изјаснило 35 одсто испитаника, што је на историјском минимуму, за разлику од августа прошле године, када је наклоност европском путу износила 57 процената. Стрмоглав пад подршке не би требало да представља изненађење. Последица је вишегодишњег деловања бриселских бирократа према нашој земљи. Они који појачан евроскептицизам тумаче сукобом у Украјини, по мом мишљењу, само су делимично у праву. Разочарaње политиком ЕУ није од 24. марта, кад је почела „специјална операција”, већ траје дуже од деценије. Годинама је ЕУ сама себи срозавала углед и исказивала недобронамерност према Србији. То што Брисел од избијања украјинске кризе нашу приврженост Европској унији готово искључиво мери „мржњом” према Русији прелило је чашу и поново оживело захтеве да наша земља одустане од европских интеграција и заузме курс политичке неутралности, што се показало и поменутим истраживањем.

Грађанима Србије је доста недоследности ЕУ, лицемерја, двоструких стандарда, нескривеног антисрпског става, обмана. Уместо датума за улазак у ЕУ, Београду стижу само притисци и уцене да се беспоговорно прикључи одлукама Брисела, упркос чињеници да је наш европски пут и даље у дубокој магли и функционише по принципу покретне мете. Не назиру се ни оквирни рокови када бисмо могли да се приближимо чланству у ЕУ. Бриселу се не може веровати. Показао је свих протеклих година да није поуздан гарант докумената потписаних под његовим сводовима. Смењивали су се комесари за спољну политику, од Кетрин Ештон, преко Федерике Могерини, до садашњег Бореља, а ништа се не мења, штавише, антисрбизам је израженији. Бриселски споразум, испод којег стоје потписи Кетрин Ештон и званичника Београда и Приштине, није спроведен у делу који се односи на оснивање ЗСО. И тако је већ десет година.

ЕУ неће да види тортуру над Србима на Космету, нити ускраћивање основних људских права. Тај негативан однос према Србији огледа се и у чињеници да је наша земља једина од свих бивших и садашњих кандидата с јасно дефинисаним поглављем 35, које се односи на такозвано Косово, и без напредовања у њему нема отварања других поглавља или кластера. Штавише, од Србије се, нарочито у последње време, најдиректније тражи да призна „Косово”, игнорише се принципијелан став Београда о компромису. Приштини се дају потпуно „одрешене руке” да протера Србе и такав је прећутан став целог Запада. Игноришу се Резолуција СБ УН и Кумановски споразум; Запад и ЕУ „обликују” тај део српске територије као самосталну државу грубо газећи међународно јавно право.

ЕУ непрестано од нас тражи да се приклонимо њеним „принципима и вредностима”. А да ли су „принципи и вредности” лицемерје, цинизам, непоштовање међународног права? Треба ли подсећати да су нас „западњаци” (ЕУ предвођена Америком) бомбардовали грубо газећи међународно право које би требало да буде саставни део тих њихових „принципа и вредности”? Треба ли подсећати на њихово понашање у време мигрантске кризе, на изражену ксенофобију, на почетак пандемије, кад су попут пирата крали респираторе, затварали границе, до актуелних тренутака у вези са сукобом у Украјини, при чему је веома јасно да ЕУ више није своја. Она је постала војна организација, а не грађанска унија, која је изгубила идентитет, ако га је икада и имала. У односу према Србији јасно исказује нетрпељивост. То потврђују изјаве званичника ЕУ, али и неких „ратоборних” европских посланика попут Виоле фон Крамон, која не скрива мржњу према српском народу. Таква мржња нашла се и у званичним документима – декларацијама и резолуцијама ЕП, у којима се напада СПЦ јер негује „традиционалне породичне вредности”. ЕУ нас неће као партнера и равноправног члана, већ као своју колонију. Познати немачки политичар Вили Вимер још 2000. године, у писму тадашњем немачком канцелару Шредеру, пренео је став Америке на састанку НАТО-а у Братислави, који је постао део закључака: „Србију треба непрестано држати далеко од ЕУ”.

Грађани Србије су све то препознали. Зато је подршка европском путу доживела пад. Са сталним притисцима, претњама, условљавањима да морамо беспоговорно да се придружимо спољнополитичком курсу ЕУ, иако поглавље 31, које то дефинише, није ни такнуто, појачаваће скептицизам према ЕУ.

Маните се штапа, Србија не тражи ни шаргарепу, жели само коректан партнерски однос уз уважавање властитих државних и националних интереса.

Драгиша Петровић,
новинар и публициста, Крагујевац

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Саша
Ако ћемо поштено социјалистичка ЕУ је Југославија у новом облику и има многе подударности које неминовно воде ка проблему. До тада биће свима фино.
Borivoje
shvatili smo da "JAČI TLAČI" ( mislim i pljačka)
Hajduk Veljko
Ne brinite, uskoro cemo kolektivno promeniti misljenje.
Европске вредности?
Подршка фашистичком и корумпираном режиму који обесправљује и убија своје грађане. Пљачка државне и приватне имовине. Мржња према свему руском, људском и животињском, живом и мртвом. Вазалско-улизичко подаништво прекоморском господару, а на сопствену штету. Прекрајање историје, где џелати постају жртве, а жртве џелати. То ли су те "европске вредности"?
Nena
Mi više NE želimo u E.U. a političari koji nas teraju nam se gade.
Pfuj
Bravo Neno!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.